Примечания книги Русский фактор. Вторая мировая война в Югославии. 1941-1945. Автор книги Алексей Тимофеев

Онлайн книга

Книга Русский фактор. Вторая мировая война в Югославии. 1941-1945
События Второй мировой войны в Югославии были тесно переплетены с событиями межэтнической гражданской войны и противостояния между монархистами и коммунистами. В данной книге «русский фактор» на Западных Балканах в 1941–1945 гг. рассмотрен с обеих сторон. С одной стороны, проанализирована роль русской эмиграции и воевавших на стороне рейха граждан СССР в период гражданской войны и оккупации Югославии. С другой стороны, реконструируются усилия СССР по подготовке и разжиганию партизанской войны на Балканах, взаимоотношения СССР с четниками и королевским правительством, бежавшим из Белграда в Лондон, а также боевые операции РККА на территории Сербии и Хорватии. Террор, заговоры, шпионаж, подрывная деятельность, — вся эта балканская специфика проявилась с особой, кровавой достоверностью на руинах королевской Югославии в годы Второй мировой войны. При этом «русский фактор» на Балканах оказывал влияние не только на немецкую, но и на английскую попытку экспансии на Балканах

Примечания книги

1

Kocovic B. Zrtve Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. London, 1985; Zerjavic V. Gubici stanovnistva Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. Zagreb, 1992; Janjetovic Z. Od Auschwitza do Brijuna. Pitanje odstete zrtvama nacizma u jugoslavensko-zapadnonjemackim odnosima. Zagreb, 2007.

2

Черчилль У. Вторая мировая война. М., 1991. Кн. 2. С. 84.

3

Черчилль У. Вторая мировая война. М., 1991. Кн. 2. С. 86.

4

Wilkinson P., Astley J.B. Gubbins and SOE. London, 1993; Mackenzie W. The Secret History of SOE.: Special Operations Executive 1940–1945. London, 2000. P. 45–51.

5

Mackenzie W. The Secret History of SOE.: Special Operations Executive 1940–1945. London, 2000. P. 23–24, 104–108, 112, 133.

6

Димитријевић Б., Николић К. Ђенерал Михајловић. Биографија. Београд, 2004. С. 288, 325.

7

Тесемников В.А. Российская эмиграция в Югославии (1919–1945) // Вопросы истории. 1982, № 10; Ђурић O. Руска литерарна Србија 1920–1941. Писци, кружоци, издања. Горњи Милановац-Београд, 1990; Писарев Ю.А. Российская эмиграция в Югославии. // Новая и новейшая история. 1991, № 1; Косик В.И. Русская Югославия. Фрагменты истории 1919–1944 // Славяноведение. 1992, № 4; Руска емиграција у српској култури XX века. Зборник радова, I–II. Београд, 1994; Јовановић M. Досељавање руских избеглица у Краљевину СХС 1919–1924. Београд, 1996; Арсеньев А.Б. У излучины Дуная: Очерки жизни и деятельности русских в Новом Саду. М., 1999.

8

Јовановић M. Досељавање руских избеглица у Краљевину СХС 1919–1924. Београд, 1996, с. 156, 163–186.

9

ВА, к. 31, ф. 1, д. 14/1 — 56.

10

Качаки Ј. Руске избеглице у Краљевини СХС/Југославији. Библиографија радова 1920–1944. Београд, 2003. С. 15–16.

11

РГВА, ф. 730, оп. 1, д. 173, л. 26.

12

Йованович М. Русская эмиграция на Балканах 1920–1940. М., 2005. С. 225.

13

Маевский В.А. Русские в Югославии: Взаимоотношения России и Сербии. Т. 2. Нью-Йорк, 1966. С. 225, 257.

14

Русский голос, 1941, 6 апреля.

15

Позоришни музеј Војводине, оп. Несређена грађа, ф. Ракитин Ю., д. Дневник.

16

Белов Н. Я был адъютантом Гитлера. Смоленск, 2003. С. 332.

17

Острогорский Г. Заметки к «Слову о полку Игореве». Белград, 1941. С. 5.

18

Там же. С. 1.

19

Шеншин Алексије. Садашње стање руске емиграције у Југославији, 23.11.1943, МИП, прилог Пов. бр. 6544/43 // Јаковљевић Р. Руси у Србији. Београд, 2004.

20

ИАБ, ф. BdS, д. B-153; ф. УГБ СП IV, д. 57/18, л. 1.

21

ГАРФ, ф. Р6792, оп. 1, д. 515., л. 1.

22

ИАБ, ф. BdS, д. B-153.

23

Петрюк П.Т. Профессор Николай Васильевич Краинский — известный представитель отечественной психиатрической школы (к 135-летию со дня рождения) // Психічне здоров’я. Вып. 2. Харьков, 2004. С. 89–93.

24

Краинский Н.В. Фильм русской революции в психологической обработке. Белград, 1940. С. 461.

25

Йованович М. Русская эмиграция на Балканах 1920–1940. М., 2005. С. 216.

26

Между Россией и Сталиным. Российская эмиграция и Вторая мировая война. М., 2004.

27

ИАБ, ф. BdS, br. St-131.

28

Јовановић M. Досељавање руских избеглица у Краљевину СХС 1919–1924. Београд, 1996. // Руска емиграција у српској култури XX века. Београд, 1994. С. 63, 66–68.

29

ИАБ, ф. BdS, д. St-131. X.Y.Z. (Родионов?) Г.г. Штрандтманъ, Струве, А. Ксюнинъ, Пронин и Кє. Белград, б.г. С. 8.

30

Берберова Н.Н. Люди и ложи. Харьков. М., 1997. С. 299.

31

ИАБ, ф. BdS, д. St 131.

32

Там же, д. H-36.

33

Там же, д. I-6.

34

Альбом Русского корпуса. Нью-Йорк, 1960; Русский корпус на Балканах во время II Великой войны 1941–1945 гг. Нью-Йорк, 1963.

35

Верные долгу. 1941–1945. Наяк (Нью-Йорк), 1961. С. 2.

36

ГАРФ, ф. 9145, оп. 1, д. 54, л. 9 — 11; Йованович М. Русская эмиграция на Балканах 1920–1940. М., 2005. С. 203.

37

Политика, 1936, 13 января.

38

Скородумовъ М.Ф. Памятка Русскаго Народнаго Ополченія. Идеологія, задачи, организация. Белград, 1935.

39

Окороков А.В. Знаки русской эмиграции (1920–1990). М., 2005. С. 66–67.

40

Скородумовъ М.Ф. Шта треба да зна, сваки Словен, а нарочито словенски политичар. Београд, 1939.

41

Скородумовъ М.Ф. Памятка Русскаго Народнаго Ополченія. Идеологія, задачи, организация. Белград, 1935;Назимов Г.В. Забытые могильные холмики // Доброволецъ, 2003, № 2.

42

Штрик-Штрикфельдт В.К. Против Сталина и Гитлера. М., 1993. С. 40–41.

43

ИАБ, ф. BdS, д. Podaci o licima, л. Zavalisin Sergije.

44

Там же, д. G-148, л. 21.

45

Штрик-Штрикфельдт В.К. Против Сталина и Гитлера. М., 1993. С. 175.

46

ИАБ, ф. УГБ СП II, д. 44/41; Русский бюллетень, 1941, 14 сентября.

47

ИАБ, ф. Z.Jovanovic, д. 115. «Обращеніе начальника Русскаго Бюро въ Сербіи Ген. М.Ф. Скородумова».

48

Русский бюллетень, 1941, 13 июля.

49

ИАБ, ф. Zika Jovanovic, д. 115.

50

Русский бюллетень, 1941, 20 июля.

51

Русский бюллетень, 1941, 10 августа, 31 августа, 7 сентября, 14 сентября.

52

ИАБ, ф. BdS, д. H-91.

53

ГАРФ, ф. Р6792, оп.1, д. 327., л. 28–32.

54

Русский корпус на Балканах во время II Великой войны 1941–1945 гг. Cб. II. С.-Петербург, 1999. С. 44.

55

ИАБ, ф. BdS, д. B-922.

56

Миклашевская (Белавина) Н. Стихи. Нью-Йорк, 1985. С. 122.

57

Русский бюллетень, 1941, 14 сентября.

58

ИАБ, ф. BdS, д. I-122; ИАБ, ф. УГБ СП, д. IV 269/25; Русский корпус на Балканах во время II Великой войны 1941–1945 гг. Cб. II. С.-Петербург, 1999. С. 45.

59

Петровић Д. Квислиншке формације руских белоемиграната на територији Источне Србије током Другог светског рата // Развитак, 1966, № 6.

60

ВА, NAV-T-313, мф. 1112, л. 9 332 840 — 2; ВА, NAV-T-501, мф. 251, л. 407.

61

Русский корпус на Балканах во время II Великой войны 1941–1945 гг. Cб. II. С.-Петербург, 1999. С. 45.

62

Ново време, 1941, 15 сентября. С. 2.

63

ГАРФ, ф. Р5752, оп.1, д. 8., л. 3–4.

64

Рутыч Н. Биографический справочник высших чинов Добровольческой армии и Вооруженных сил Юга России. М., 2002; Клавинг В. Гражданская война в России: Белые армии. М., 2003.

65

Policijski elaborat. Ruska emigracija u Jugoslaviji. Bileca, 1953. С. 655–659.

66

Рутыч Н. Биографический справочник высших чинов Добровольческой армии и Вооруженных сил Юга России. М., 2002.

67

Policijski elaborat. Ruska emigracija u Jugoslaviji. Bileca, 1953. С. 666.

68

Арсеньев А.Б. У излучины Дуная: Очерки жизни и деятельности русских в Нови-Саде. М., 1999.

69

Верные долгу. 1941–1945. Наяк (Нью-Йорк), 1961. С. 47–48.

70

Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002. С. 230–231; Obradovic M. Dve krajnosti u politickoj delatnosti ruskih izbeglica u Srbiji (1941–1945) // Tokovi istorije, 1997, № 1–2.; Петровић Д. Квислиншке формације руских белоемиграната на територији Источне Србије током Другог светског рата // Развитак, 1966, № 6.

71

Зборник докумената и података о НОР-у народа Југославије (даље Зборник НОР). Т. XII, књ. 1. Београд, 1978. С. 723.

72

Policijski elaborat. Ruska emigracija u Jugoslaviji. Bileca, 1953. С. 679.

73

Ћирић Д., Станић Б., Kаталог збирке политичког плаката Музеја града Београда 1941–2000. Београд, 2005, плакат бр. 099.

74

Русский корпус на Балканах во время II Великой войны 1941–1945 гг. Нью-Йорк, 1963. С. 403–405.

75

ВА, NAV-T-175, мф. 73, л. 2 590 570 — 3; Зборник НОР. Т. XII, књ. 2. Београд, 1978. С. 805–809.

76

Policijski elaborat. Ruska emigracija u Jugoslaviji. Bileca, 1953. С. 706.

77

Чухнов Н. В смятенные годы. Нью-Йорк, 1967. С. 24–25.

78

АЈ, ф. DK, ф. 724 Schiedlovski Michael, л. 609.

79

Policijski elaborat. Ruska emigracija u Jugoslaviji. Bileca, 1953. С. 706.

80

Банат — одна из трех составляющих частей Воеводины, в годы Второй мировой войны единственная, не отобранная немцами у Сербии. На территории Баната проживало значительное число немцев, пользовавшихся фактической автономией в составе недичевской Сербии.

81

Neufeldt H.-A., Huck J., Tessin G. Zur Geschichte der Ordnungspolizei 1936–1945. Koblenz, 1957; Nix P., Jerome G. The Uniformed Police Forces of the Third Reich 1933–1945. Solna, 2006.

82

АЈ, ф. DK, ф. 25 041 Grinjov Genady, л. 234–605.

83

Podroben opis sovraznih edinic na teritoriju kontroliranem po NOV in POS. B.m., 1945. s. 38.

84

AIZDG, k. 64/III, k. 157/I–III, AFK, k. 281/IV; Arhiv SUP Ljubljana, Mikroteka VII, f.10, s. 258; Зборник НОР. Т. VI, књ. 18. Београд, 1978. С. 711.

85

Захаров В.В., Колунтаев С.А. Русская эмиграция в антисоветском, антисталинском движении (1930-е — 1945 г.) // Материалы по истории Русского освободительного движения (статьи, документы, воспоминания). Вып. 2. М., 1998 г. С. 106–108, 471–472.

86

Дробязко С., Каращук А. Русская освободительная армия. М., 1999. С. 14.

87

ГАРФ, ф. Р5752, оп. 1, д. 9, л. 2.

88

ГАРФ, ф. Р5752, оп. 1, д. 9, л. 2.

89

ГАРФ, ф. Р5752, оп. 1, д. 9, л. 2.

90

Верные долгу. 1941–1945. Наяк (Нью-Йорк), 1961. С. 48.

91

ГАРФ, ф. Р5752, оп. 1, д. 9, л. 16.

92

ГАРФ, ф. Р5752, оп. 1, д. 9, л. 21.

93

ГАРФ, ф. Р5752, оп. 1, д. 9, л. 24.

94

ГАРФ, ф. Р5752, оп. 1, д. 9, л. 24.

95

ГАРФ, ф. Р5752, оп. 1, д. 9, л. 27.

96

ГАРФ, ф. Р5752, оп. 1, д. 8, л. 4.

97

Љотић Д., Меморандум Немцима (01.1944) // Сабрана дела, књ. IX. Београд, 2003.

98

Mацяx Є. Українці в Xoрватії // Oрганізація українськиx націoналістів: 1929–1954. Б.м., 1955. С. 399, 401–402.

99

Policijski elaborat. Ruska emigracija u Jugoslaviji. Bileca, 1953. С. 710.

100

Policijski elaborat. Ruska emigracija u Jugoslaviji. Bileca, 1953. С. 715.

101

Pojic M., Hrvatska pukovnija 369. na Istocnom bojistu 1941–1943. Zagreb, 2007.

102

ИАБ, ф. УГБ СП, д. Голубjев Сергиjа.

103

ИАБ, Суђење сарадницима окупатора (Бећаревића Божидара, Вујковића Светозара и Губарев Николе), XXXVII/73.

104

Гальдер Ф. Военный дневник. Том 3. Кн. 1. М., 1971. С. 256.

105

Мюллер-Гиллебранд Б. Сухопутная армия Германии. 1933–1945 гг. М., 2002. С. 86.

106

ГАРФ, ф. Р6792, оп. 2, д. 68, л. 97.

107

ГАРФ, ф. Р7439, оп. 1, д. 10. л. 133.

108

ГАРФ, ф. Р7439, оп. 1, д. 4, л. 552–572.

109

ГАРФ, ф. Р6792, оп. 2, д. 66, л. 157.

110

Дробязко С.И. Под знаменами врага. М., 2005. С. 182–183; http://www.lexikon-der-wehrmacht.de/Soldat/Besoldung.htm.

111

Русский корпус на Балканах во время II Великой войны 1941–1945. Сб. II. С.-Петербург, 1999. С. 128–129.

112

Йованович М. Русская эмиграция на Балканах 1920–1940. М., 2005. С. 42–44; Окороков А.В. Русские добровольцы. Неизвестные войны XIX–XX веков. М., 2004. С. 83–89.

113

Йованович М. Русская эмиграция на Балканах 1920–1940. М., 2005. С. 14.

114

Васильчикова М. Берлинский дневник, 1940–1945. М., 1994; ИАБ, ф. BDS, д. G-703.

115

Автобиография А. Максимова для журнала «Фокс», ч. III, http://fox.ivlim.ru.

116

ИАБ, ф. BdS, д. G-151, G-144, G-110, E-9, E-4, D-611, D-46, C-24, B-365, B-208, B-169, B-1087, B-73, B-28.

117

ИАБ, ф. BdS, д. B-922, J-408.

118

Кучерук О. Бажаю ще раз послужити моїй батькивщині… Генерал А. Шкуро і ОУН // Військово-історичний альманах, 2001, № 3.

119

Русский корпус на Балканах во время II Великой войны 1941–1945 гг. Нью-Йорк, 1963. С. 21, 90.

120

Русский корпус на Балканах во время II Великой войны 1941–1945 гг. Нью-Йорк, 1963. С. 52; Русский корпус на Балканах во время II Великой войны 1941–1945 гг. Сб. II. С.-Петербург, 1999. С. 56, 79.

121

Месснер Е. Хочешь мира, победи мятежвойну! М., 2005.

122

Русский корпус на Балканах во время II Великой войны 1941–1945 гг. Нью-Йорк, 1963. С. 403–405.

123

Карапанџић Б.М. Грађански рат у Србији 1941–1945. Београд, 1993. С. 429–430.

124

Наша Борба. 1945, № 54. С. 2.

125

Парежанин Р. Други светски рат и Димитрије В. Љотић. Београд, 2001. С. 479–480, 483; Костић Б. За историју наших дана. Београд, 1996. С. 206–234.

126

Трушнович Я.А. Русские в Югославии и Германии, 1941–1945 //Новый часовой. 1994, № 2.

127

Лобачев Ђ. Кад се Волга уливала у Саву. Београд, 1997. С. 112, 114, 116, 117, 121.

128

Zupan Z. Ruski emigranti u srpskom stripu. // Knjizevna rec. 1998, № 27; Zupan Z. Konstantin Kuznjecov. // Putevi. 1990, № 6; Dragincic S., Zupan Z. Istorija jugoslovenskog stripa. Novi Sad, 1986; Policijski elaborat. Ruska emigracija u Jugoslaviji. Bileca, 1953. С. 796.

129

Јовановић Н., Антимасонска и антикомунистичка изложба у Београду 1941. // НОР и револуција у Србији 1941–1945. Београд, 1972; Kreso M. Njemacka okupacijona uprava u Beogradu, 1941–1944. Beograd, 1979; Николић К. Немачки ратни плакат у Србији 1941–1944. Београд, 2000; АВИИ, собр. Командант Србије, ф. Пропагандно одељење Југоисток.

130

АВИИ, собр. Недићевска архива, к. 88, п. 14, д. 7, л. 2.

131

Косик В.И. Русская Церковь в Югославии (20 — 40-е гг. XX века). М., 2000. С. 230.

132

ИАБ, ф. BDS, д. B-361, д. B-336.

133

АВИИ, собр. Недићевска архива, к. 30, п. 5, д.1, л. 32, 78.

134

Там же, л. 34, 77.

135

ИАБ, ф. BDS, д. B-361.

136

Русский корпус на Балканах во время II Великой войны 1941–1945 гг. Нью-Йорк, 1963. С. 19, 358; Љотић Д. Мемоар упућен Војном заповеднику у Србији (01.1943), Меморандум Немцима (01.1944), Писмо грофу Грабеу (29.01.1945), Депеше Паблу Ђуришићу, Момчилу Ђуићу, Дражи Михајловићу (01–04.1945). // Сабрана дела, књ. VIII–IX. Београд, 2003.

137

Тврђава. Збирка добровољачке лирике. Друго допуњено издање. Минхен, 1977; Савченко Б. Кумиры российской эстрады. М., 1998; Калугин. В. Антология военной песни. М., 2006.

138

ИАБ, ф. BDS, д. А-188.

139

Делатност совјетске обавештајне службе у Југославији до 1948. Извештај за интерне потребе. Београд, 1953.

140

M. Obradovic. Dve krajnosti u politickoj delatnosti ruskih izbeglica u Srbiji (1941–1945) // Tokovi istorije, 1997, № 1–2. С. 148.

141

Гиљотен Ј.Ж. Две моје домовине. Горњи Милановац, 1991; Лобачев Ђ. Кад се Волга уливала у Саву. Београд, 1997. С. 118, 121, 129.

142

Тимофејев А. Генерал Крејтер о будућности руске емиграције у Русији. Токови историје, 4/2006.

143

РГВИА, ф. Личные дела офицеров Генерального штаба, д. Штейфон Б.А.; Маньков С.А. Харьковские цеховые — предки генерала Б.А. Штейфона (1881–1945) // Генеалогия городских сословий, IX Петербургские генеалогические чтения. Санкт-Петербург, 2005; Зуб Э. И такие земляки бывают. Б.А. Штейфон // Событие (Харьков), 2007, № 28.

144

И воистину светло и свято…: Кадетская перекличка. 1981, № 28; Policijski elaborat. Ruska emigracija u Jugoslaviji. Bileca, 1953. С. 645–646.

145

Зборник докумената и података о НОР-у народа Југославије. Т. XII. Књ. 2. Београд, 1976. С. 808.

146

Наши вести. 1984, № 296. С. 18–20.

147

Ведомости Охранной группы. 1942, № 32. С. 4; Русское дело. 1943, № 27. С. 3.

148

О надменности немцев по отношению к жителям Балкан не стоит и говорить. Исключительно пренебрежительным было и отношение западных союзников, которое зафиксировано в мемуарах многочисленных «лоуренсов аравийских», прибывавших в страну в 1941–1944 гг. Один из первых мемуаристов (Rootham J., Miss Fire: The Chronicle of a British Mission to Mihailovich, 1943–1944 гг. London, 1946) описывал окружающее местное население как «бедных, маленьких» людей «в смешных круглых шапках», «самое отсталое в отсталом краю», где «мало брака и честности, и много венерических болезней и воровства» и т. д. В мемуарах русских эмигрантов, написанных после войны и уже за пределами Сербии, сквозят сочувствие и понимание к местным жителям, а отдельные негативные инциденты описываются без обобщений. Даже ухудшение отношения к русским накануне войны русские мемуаристы старались объяснить ростом коммунистической пропаганды или различными внешними факторами.

149

Новый путь. 1942, № 7, с. 4, № 41, с. 3, № 65, с. 2; 1943, № 67, с. 1; Русское дело. 1943, № 2, с. 5, № 4, с. 4, № 5, с. 4, № 13, с. 4, № 16, с. 4, № 17, с. 4, № 19, с. 4, № 22, с. 4.

150

Качаки Ј. Руске избеглице у Краљевини СХС/Југославији. Библиографија радова 1920–1944. Београд, 2003. С. 350.

151

ИАБ, ф. BdS, D-250, D-818.

152

Его послевоенные работы, обобщающие боевой опыт антипартизанской деятельности РОК, вышли в серии «Российский военный сборник» в издании Военного университета Министерства обороны РФ при поддержке Федеральной программы книгоиздания России. Месснер Е. Хочешь мира, победи мятежвойну! М., 2005.

153

В довоенное время Ганусовский зарабатывал на жизнь ремеслом шофера и агента по продаже автомобилей. Несмотря на то, что он прибыл на Балканы без родителей, в составе группы эвакуированных кадетов, юноша смог поступить в Белградский университет. Вместе с тремя друзьями, также учившимися в Белградском университете, он издавал сатирический журнал «Бухъ!!!» (1930–1936), который выходил нерегулярно, но был популярен среди эмигрантов благодаря бескомпромиссному, едкому и в то же время юмористическому подходу к жизни русского человека в СССР и эмиграции. После прекращения издания «Нового пути» Ганусовский в 1943 г. перешел во взвод пропаганды Первой казачьей дивизии вермахта, подавлявшей партизанское движение в Сербии и Хорватии. Был выдан англичанами СССР, где отсидел в лагерях в 1945–1955 гг. После амнистии выехал в США, работал на радио «Свобода», а также преподавал русский язык в военном училище. Автор книги «10 лет за железным занавесом (1945–1955). Записки жертвы Ялты». Сан-Франциско, 1983.

154

ГАРФ, ф. Р5752, оп. 1, д. 8., л. 3–4.

155

Качаки Ј. Руске избеглице у Краљевини СХС/Југославији. Библиографија радова 1920–1944. Београд, 2003.

156

Новый путь. 1943, № 53. С. 2.

157

Приказ Мартина Бормана от 03.01.1941, изданный по поручению А. Гитлера, провозгласил готический шрифт («фрактуру»), официально нежелательным как ненордический. На самом деле, по мнению современных немецких ученых, «антиква» (классическая латиница) вводилась ради усиления пропагандистского влияния среди плохо понимавших «готику» обитателей Новой Европы. Kapr Albert. Fraktur: Form und Geschichte der gebrochenen Schriften. Mainz, 1993; Luidl Philipp. Die Schwabacher — Die ungewohnlichen Wege der Schwabacher Judenletter. Augsburg, 2004.

158

В высшей степени странное объяснение, учитывая то, что в болгарском языке твердый знак является важным и распространенным знаком, использующимся до сих пор и обозначающим гласный звук, а «ять» также существовал и использовался до реформы 1945 г. под названием «Е двойно». При этом Махараблидзе сохранил «i», которое в болгарской азбуке отсутствует. Церковное обозрение. 1943, № 9. С. 1.

159

Ведомости Охранной группы. 1942, № 14. С. 4.

160

Русское дело. 1943, № 01. С. 2.

161

Русское дело. 1943, № 07. С. 5, № 10. С. 4.

162

Русское дело. 1943, № 16. С. 4, № 16. С. 4.

163

Новый путь. 1943, № 53. С. 2.

164

Русское дело. 1943, № 04. С. 5.

165

Русское дело. 1943, № 03. С. 5.

166

Там же, № 04. С. 5.

167

Ведомости Охранной группы. 1943, № 75. С. 6; Русское дело. 1943, № 01. С. 6.

168

Русское дело. 1943, № 25. С. 3.

169

Казачий вестник. 1941, № 1. С. 7.

170

Русское дело. 1943, № 11. С. 1, № 12. С. 3.

171

Там же, № 13. С. 4, № 14. С. 3, № 23. С. 3, № 24. С. 3.

172

Там же, 1943, № 13. С. 3.

173

Там же, № 24. С. 4, № 25. С. 3, № 26. С. 3, № 28. С. 3, № 29. С. 3, № 30. С. 3.

174

Русское дело. 1943, № 27. С. 4, № 29. С. 4, № 19. С. 3, № 21. С. 3, № 21. С. 4.

175

Новый путь. 1943, № 50. С. 4, № 53. С. 2, № 54. С. 4; Русское дело. 1943, № 3. С. 6.

176

Русское дело. 1943, № 2. С. 6, № 3. С. 6, № 5. С. 6, № 7. С. 6, № 9. С. 4, № 22. С. 4, № 23. С. 4, № 24. С. 4, № 25. С. 4, № 28. С. 4.

177

Новый путь. 1943, № 54. С. 4.

178

Новый путь. 1943, № 58. С. 4; Русское дело. 1943, № 11. С. 4.

179

Марковић О., Чолић Д. Александр Черепов и «Руско Драмско Позориште за Народ» // Руска емиграциjа у српскоj култури XX века. Зборник радова. Т. II. Београд, 1994. C. 136–137.

180

Русское дело. 1943, № 6. С. 6.

181

Русское дело. 1943, № 21. С. 4.

182

Vucetic-Mladenovic R. Cvijeta Zuzoric i kulturni zivot Beograda 1918–1941. Beograd, 2002.

183

Grosshans H. Hitler and the Artists. New York, 1983; Adam P. Art of the Third Reich. New York, 1992;

Steinweis A. Art, Ideology, and Economics in Nazi Germany: The Reich Chambers of Music, Theater and the Visual Arts. Chapel Hill (North Carolina), 1993; Michaud E. The Cult of Art in Nazi Germany. Stanford, 2004.

184

Генерал Турнер был виновен в ликвидации тысяч лиц еврейской национальности и организации печально известного концентрационного лагера Саймиште, где томились еврейские женщины и дети, собранные с территории оккупированной Сербии. Manoschek W. «Serbien ist judenfrei», Munchen, 1993.

185

Новый путь. 1942, № 25. С. 3, № 26. С. 3, № 27. С. 1, № 27. С. 3–4, № 28. С. 3, № 29. С. 3, № 30. С. 3.

186

Новый путь. 1942, № 42. С. 4.

187

Новый путь. 1943, № 65. С. 4; Русское дело. 1943, № 1. С. 6, № 02. С. 6, № 03. С. 6, № 04. С. 6, № 05. С. 06, № 06. С. 06

188

Русское дело. 1943, № 06. С. 04,

189

Там же, № 27. С. 04, № 28. С. 04, № 29. С. 04, № 30. С. 04.

190

Подстанитскаја Т. Сликари руске емиграције у Црној Гори. Вјековне везе Црне Горе и Русије, Побједа, 20. децембар, 2008.

191

Новый путь. 1942, № 36. С. 3.

192

Там же. № 41. С. 4, № 42. С. 3; 1943, № 53. С. 4; Русское дело. 1943, № 06. С. 06.

193

Гибель русских зарубежных книгохранилищ в Югославии, Сеятель, Буэнос-Айрес, 1953, № 56, 57, 58; Качаки Ј., Руске избеглице у Краљевини СХС/Југославији. Библиографија радова 1920–1944. Београд, 2003. С. 49.

194

Косик В.И. Русская церковь в Югославии (1920 — 1940-е гг. XX в.). М., 1999. С. 165.

195

Konacni rezultati popisa stanovnistva od 15.3.1948. god. Knj. IX. Stanovnistvo po narodnosti. Beograd, SZS, 1954.

196

Гласник СПЦ. 1944, № 10–12. С. 91. Те же данные приводит в своей книге и В.И. Косик, опираясь при этом на рапорт настоятеля русской церкви Св. Троицы в Белграде Ивана (Иоанна) Ивановича Сокаля (1883–1965), посланный в конце 1944 г. в Москву местоблюстителю Патриаршего престола митрополиту Ленинградскому Алексию.

197

Косик В.И. Русская церковь в Югославии (1920 — 1940-е гг. XX в.). М., 1999. С. 217.

198

Миленковић Т. Калмици у Србији, 1920–1944. Београд, 1998.

199

Русский корпус на Балканах во время II Великой войны 1941–1945 гг. Cб. II. С.-Петербург, 1999. С. 278.

200

Русский корпус на Балканах во время II Великой войны 1941–1945 гг. Cб. II. С.-Петербург, 1999. С. 280; Незабытые могилы. Т. 4. М., 2004. С. 177.

201

Афанасјев В. Мој отац руски емигрант. Београд, 2007.

202

ИАБ, ф. BdS, br. A-074, B-1318, B-336, B-508, B-635, C-86, C-123, D-111, G-166, H-83, J-45, J-163.

203

ИАБ, ф. BdS, br. А-439.

204

ИАБ, ф. BdS, br. M-2019.

205

ИАБ, ф. BdS, br. Е-29.

206

ИАБ, ф. BdS, br. А-47, B-418, D-113,G-129.

207

ИАБ, ф. BdS, br. H-36. 3–6.

208

Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002. С. 116.

209

Сензационално откриће о раду британских агената у нашој земљи. Експозив, пушке и муниција. // Ново време (Београд). 1941, 11. септембар. С. 1.

210

Petrovic D. Istocna Srbija u ratu i revoluciji. Beograd,1985. S. 26; Obradovic M. Dve krajnosti u politickoj delatnosti ruskih izbeglica. Tokovi istorije. 1997, № 1–2. S.143; Јаковљевић Р. Руси у Србији. Београд, 2004. С. 33–37.

211

ИАБ, ф. BdS, br. B-153, B-431, F-178, J-179.

212

ИАБ, ф. BdS, br. F-178.

213

Марковић О. Доктор Сима Ровински // Мали човек и велика историја. Ваљево, 2002. С. 7 — 14. ИАБ, ф. Banicki logor, 6286 (IV).

214

ИАБ, ф. BdS, br.C-128, C-135, D-44, J-179, ST-131.

215

ИАБ, ф. BdS, br. A-56, A-116, C-70, C-75, C-76, D-90, D-184, D-195, G-318, I-5, I-51, J-13, J-810.

216

ИАБ, ф. BdS, br. A-15, A-23, B-217, D-212, D-250, O-21.

217

ИАБ, ф. BdS, br. B-361.

218

ИАБ, ф. BdS, br. I-50.

219

ИАБ, ф. BdS, br. B-579.

220

ИАБ, ф. BdS, br. C-191.

221

ИАБ, УГБ СП IV, br. 38/05. 266.

222

ИАБ, ф. BdS, br. A-50, B-112, H-222, I-54, J-235.

223

РПЦ(з) — преемник временного Высшего церковного управления Юга России (ВЦУ), созданного в мае 1919 г., в ходе Гражданской войны противниками большевиков. Раздел Русской православной церкви (далее — РПЦ) на Московский патриархат (РПЦ МП) и РПЦ(з) произошел в результате Собора заграничного русского духовенства и мирян, проведенного 8(20) ноября 1921 г. в Сремских Карловцах, на котором звучали призывы о воссстановлении на российском престоле законного православного императора из династии Романовых при помощи иностранной военной интервенции или другим возможным путем. Находившиеся, в буквальном смысле слова, на прицеле ВЧК — ГПУ владыки в России осудили решения и участников Карловацкого собора, а патриарх Московский Тихон своим указом упразднил ВЦУ. Вследствие этого 13 сентября 1922 г. Архиерейский собор принял решение о формировании Архиерейского синода РПЦ(з) под омофором Сербской православной церкви (СПЦ). В РПЦ(з) вошли не только епископы-эмигранты, изгнанные со своих кафедр, но и та часть РПЦ, которая оказалась вне досягаемости большевиков: приходы в Западной Европе, епархия в Америке, две епархии на Дальнем Востоке, а также Православная духовная миссия в Палестине. В 1927–1928 гг. Архиерейский собор РПЦ(з) в Сремских Карловцах и Временный синод Московской патриархии разорвали административные связи, а окончательно отношения были разорваны в 1936 году. Андреев П.М. Краткий обзор истории Русской церкви от революции до наших дней. Джорданвиль, 1951; Граббе Г. Правда о Русской церкви на Родине и за рубежом. Джорданвиль, 1961; Граббе Г. Къ исторiи русскихъ церковныхъ разделенiй заграницей. Джорданвиль, 1992; Поспеловски Д. Русская православная церковь в ХХ веке. М., 1995.

224

Йованович М. Русская эмиграция на Балканах 1920–1940. М., 2005. C. 261–280; Косик В.И. Русская церковь в Югославии (1920 — 1940-е гг. XX в.). М., 1999.

225

Деяния 2-го Всезарубежного собора Русской православной церкви за границей. Белград. 1939.

226

Благодарственный адрес митрополита Анастасия Адольфу Гитлеру // Церковная жизнь. 1938, № 5–6.

227

Русский голос, 1941, 6 апреля.

228

Церковное обозрение. 1941, № 4–6. С. 1.

229

Дуброва А. Сила молитвы // Наши вести. 1978, № 369.

230

Церковная жизнь. 1942, № 7. С. 110; 1942, № 9. С. 140, 142; 1943, № 1. С. 11.

231

Граббе Г. Архиерейский синод во II Мировую войну. Лекция (по магнитофонной записи). Нью-Йорк, 1978.

232

ИАБ, ф. BDS, д. St-131.

233

Граббе Г. Архиерейский синод во II Мировую войну. Лекция (по магнитофонной записи). Нью-Йорк, 1978.

234

Љотић Д. Предговор за књигу Георгија Павловића [Грабе] «Под шестокраком звездом. Јудаизам и слободно-зидарство у прошлости и садашњости», Писмо грофу Грабеу (29.01.1945) // Сабрана дела, књ. VIII–IX. Београд, 2003.

235

Граббе Г. Архиерейский синод во II Мировую войну. Лекция (по магнитофонной записи). Нью-Йорк, 1978.

236

Шкаровский М.В. Нацистская Германия и Православная церковь. М., 2002. С. 247; Материалы к биографии архиепископа Иоанна (Шаховского) // Церковно-исторический вестник. 1998, № 1. С. 81.

237

Струве Н.А. Братство Святой Софии: Материалы и документы. 1923–1939. Москва — Париж, 2000. С. 297; Шавельский Г. Воспоминания. Т. 1. М., 1996. С. 72.

238

ГАРФ. Ф. 6343. Оп. 1. Д. 4; Попов А.В. Архив Архиерейского синода Русской православной церкви за границей в ГАРФ // Зарубежная Россия 1917–1939. Санкт-Петербург, 2000. С. 403–411.

239

Церковная жизнь. 1942, № 2. С. 18–19; Церковное обозрение. 1941, № 7–9. С. 7 — 12.

240

Эти люди, разумеется, не находились в открытом конфликте с канцелярией Синода. Доказательством тому служит решение Синода РПЦ(з) от 8/21 июня 1941 г. о том, чтобы по рекомендации митрополита Анастасия Владимир Востоков был награжден большим золотым крестом с украшениями. Церковное обозрение, таким образом, использовалось в качестве места для выражения личного мнения отдельных лиц, которое они не могли выражать на страницах официального издания РПЦ(з).

241

Церковное обозрение. 1941, № 4–6. С. 12; 1941, № 7–9. С. 3–5; 1941, № 10. С. 10–12; 1942, № 4–6. С. 6–7.

242

Церковное обозрение. 1942, № 1–3. С. 4–8; 1943, № 6. С. 5; 1944, № 2–3. С. 7.

243

Церковная жизнь. 1941, № 3 — 12. С. 37.

244

Церковная жизнь. 1942, № 1. С. 11.

245

Церковная жизнь. 1942, № 4. С. 50–51; 1942, № 12. С. 180.

246

Церковное обозрение. 1943, № 4. С. 49.

247

Граббе Г. Архиерейский синод во II Мировую войну. Лекция (по магнитофонной записи). Нью-Йорк, 1978.

248

Пикер Г. Застольные разговоры Гитлера. Смоленск, 1998. С. 46.

249

Церковное обозрение. 1942, № 7–8. С. 4; 1942, № 11–12. С. 6; 1944, № 2–3. С. 9.; Церковная жизнь. 1942, № 11. С. 161–164, 170; Шкаровский М.В. Нацистская Германия и Православная церковь. М., 2002. С. 201–203.

250

Граббе Г. Архиерейский синод во II Мировую войну. Лекция (по магнитофонной записи). Нью-Йорк, 1978.

251

Церковная жизнь. 1942, № 1. С. 12; 1943, № 8. С. 122.

252

Церковная жизнь. 1942, № 12. С. 187; 1943, № 10. С. 144.

253

Церковная жизнь. 1943, № 7. С. 108.

254

Церковная жизнь. 1942, № 1. С. 12.

255

Церковная жизнь. 1943, № 6. С. 81.

256

Церковная жизнь. 1943, № 2. С. 28.

257

Церковная жизнь. 1943, № 5. С. 75.

258

Церковная жизнь. 1942, № 6. С. 87–89.

259

Ђурић В. Усташе и Православље. Београд, 1989; Горячев И.В. Хорватская православная церковь в годы Второй мировой войны // Власть и церковь в СССР и странах Восточной Европы, 1939–1958 гг.: Дискуссионные аспекты. М., 2003. С. 220–231.

260

Шкаровский М.В. Нацистская Германия и Православная церковь. М., 2002. С. 206; Андреев И.М. Краткий обзор истории Русской церкви от революции до наших дней. Джорданвиль, 1951. С. 134.; Serbian Orthodox Church in the U.S.A. and Canada Calendar. Pittsburgh, 1991, c. 105.

261

Граббе Г. Архиерейский синод во II Мировую войну. Лекция (по магнитофонной записи). Нью-Йорк, 1978; Киселев А. Облик генерала Власова (Записки военного священника). Нью Йорк, 1977. С. 67, 86, 92, 106; Кромиади А.А. Власов и церковь // Киселев А. Облик генерала Власова (Записки?военного священника). Нью-Йорк, 1977. С. 137; Кромиади К. За землю, за волю… Сан-Франциско, 1980.

262

Церковное обозрение. 1943, № 1. С. 8; 1943, № 8. С. 6; 1943, № 9. С. 3.

263

Церковное обозрение. 1941, № 7–9. С. 7; 1942, № 7–8. С. 4; 1942, № 11–12. С. 6;

264

Церковная жизнь. 1942, № 10. С. 155; 1943, № 5. С. 75.

265

Споменица православних свештеника — жртава фашистичког терора и палих у народноослободилачкој борби. Београд, 1960. С. 39, 40, 48, 59, 86, 88, 96, 130.

266

Церковная жизнь. 1942, № 10. С. 155.

267

Церковное обозрение. 1943, № 8. С. 6.

268

Митр. Евлогий (Георгиевский). Путь моей жизни. М., 1994.

269

Церковное обозрение. 1943, № 1. С. 8.

270

Церковная жизнь. 1942, № 10. С. 155.

271

Церковная жизнь. 1942, № 10. С. 155; 1943, № 5. С. 75.

272

Церковное обозрение. 1942, № 11–12. С. 6–7; 1943, № 1. С. 7; 1943, № 8. С. 4–5; Церковная жизнь. 1942, № 10. С. 142; 1943, № 1. С. 1; 1943, № 5. С. 73–74; 1943, № 8. С. 113; 1943, № 8. С. 122.

273

Церковная жизнь. 1942, № 10. С. 154–155.

274

Русский корпус на Балканах во время II Великой войны 1941–1945 гг. Cб. II. С.-Петербург, 1999. С. 268–269.

275

Русский корпус на Балканах во время II Великой войны 1941–1945 гг. Нью-Йорк, 1963. С. 39–40, 115.

276

Косик В.И. Русская церковь в Югославии (1920 — 1940-е гг. XX в.). М., 1999. Приложение II — «Из воспоминаний Владыки Василия (Родзянко)».

277

Прот-ов Н. Полковые священники Русского корпуса // Наши вести. 1995, № 438.

278

Константинов Д., прот. Записки военного священника. Канада, 1980. С. 26.

279

Шкаровский М.В. Нацистская Германия и Православная церковь. М., 2002. С. 205.

280

Русский Корпус на Балканах во время II Великой войны 1941–1945 гг. Cб. II. С.-Петербург, 1999. С. 278–280.

281

Граббе Г. Архиерейский синод во II Мировую войну. Лекция (по магнитофонной записи). Нью-Йорк, 1978.

282

Граббе Г. Архиерейский синод во II Мировую войну. Лекция (по магнитофонной записи). Нью-Йорк, 1978.

283

Маевский В. Русские в Югославии. Взаимоотношения России и Сербии. Нью-Йорк, 1966. Т. 2. С. 275;Косик В.И. Русская церковь в Югославии (1920 — 1940-е гг. XX в.). М., 1999, гл. 4 — «Церковь, общество, политика».

284

Русский Корпус на Балканах во время II Великой войны 1941 — 45 гг. Cб. II. С.-Петербург, 1999. С. 50.

285

Косик В.И. Русская церковь в Югославии (1920 — 1940-е гг. XX в.). М., 1999, гл. 5 — «Война и послевоенные годы.

286

Гласник СПЦ. 1944, № 10–12. С. 91.

287

Косик В.И. Русская церковь в Югославии (1920 — 1940-е гг. XX в.). М., 1999, Приложение I — «Из воспоминаний академика, протоиерея Владимира Мошина».

288

Радић Р. Живот у временима: Гаврило Дожић (1881–1950). Београд, 2006.

289

Мюллер-Гиллебранд Б. Сухопутная армия Германии 1933–1945 гг. М., 2002. С. 342.

290

Дробязко С.И. Под знаменами врага. Антисоветские формирования в составе германских вооруженных сил. 1941–1945. М., 2005.

291

Cooper M. Nazi war against soviet partisans. New York, 1979. С. 120; D. Littlejohn. Foreign legions of the Third Reich, I–IV, San Jose, 1987. С. I/330; Thorwald J. Illusion.. С. 233; Дробязко С.И. Под знаменами врага. М., 2005. С. 314.

292

Hoffmann J. Kaukasien 1942/43. Das deutsche Heer und die Orientvolker der Sowjetunion, Freiburg, 1991; Дробязко С., Каращук А. Восточные легионы и казачьи части в вермахте. М., 1999; Мамулиа Г. Грузинский легион в борьбе за свободу и независимость Грузии в годы Второй мировой войны. Тбилиси, 2003; Романько О.В. Мусульманские легионы во Второй мировой войне. М., 2004; Абрамян Э. Кавказцы в абвере. М., 2006.

293

Jeloschek A., Richter F., Schutte E., Semler J. Freiwillige vom Kaukasus. Graz — Stuttgart, 2003. С. 250–251.

294

ФАТ (Frontaufklaerungstrupp) — разведчасть абвера, сеть которых подчинялась ФАК (Frontaufklaerungskommando) — представительству абвера в широкой оперативной зоне.

295

Nemacka obavestajna sluzba, UDB III odeljenje, Beograd 1958–1960, t. V, s.336–337; t. VI, s.188.

296

Thomas N. The German army in World War II. London, 2002. P. 63.

297

Thorwald J. Illusion: Soviet soldiers in the Hitler’s armies. London — New York, 1975. P.233.

298

Мюллер-Гиллебранд Б. Сухопутная армия Германии 1933–1945 гг. М., 2002. С. 419; Hoffmann J. Die Kaukasien 1942/43: Das deutsche Heer und die Ostvolker der Sowjetunion. Freiburg: Rombach, 1976, s.182–183.

299

Зборник докумената и података о НОР-у народа Југославије (даље Зборник НОР). Т. XII, књ. 3. Београд, 1978. С. 629.

300

ВА, NAV-T-312, мф. 1638. л. 493; ВА, NAV-T-312, мф. 1639, л. 106–107.

301

Зборник НОР. Т. XII, књ. 3. Београд, 1978. С. 595.

302

Зборник НОР. Т. XII, књ. 4. Београд, 1979. С. 158;Мюллер-Гиллебранд Б. Сухопутная армия Германии 1933–1945 гг. М., 2002. С. 419;Hoffmann J. Die Kaukasien 1942/43: Das deutsche Heer und die Ostvolker der Sowjetunion. Freiburg, 1976. С. 182–183.

303

Horstenau G. Izmedu Hitlera i Pavelica. Beograd, 2007. С. 310, 331.

304

Gabelica I. Blazeni Alojzije Stepinac i hrvatska drzava. Zagreb, 2007.

305

Horstenau G. Izmedu Hitlera i Pavelica. Beograd, 2007. С. 310, 331.

306

ЦАМО РФ, ф. 57 А, д.349 л. 294.

307

Дробязко С.И. Под знаменами врага. Антисоветские формирования в составе германских вооруженных сил. 1941–1945. М., 2005. С. 546.

308

Thorwald J. Illusion: Soviet soldiers in the Hitler’s armies. London — New York, 1975. P.233; Дробязко С.И. Под знамёнами врага. М., 2005. C.314.

309

Мамулиа Г. Грузинский легион в борьбе за свободу и независимость Грузии в годы Второй мировой войны. Тбилиси, 2003. C.94–96; Hoffmann J. Kaukasien 1942/43. Das deutsche Heer und die Orientvolker der Sowjetunion. Freiburg, 1991. С. 199.

310

ЦАМО РФ, ф. 233 сд, д.37, л. 283; д.34, л. 201.

311

Упоминания о пребывании «Галичины» в Югославии оставили эсэсовцы из дивизии: И. Нагаевский, В.Д. Гайке, Р. Лазурко, Э. Побегущий-Рен, Я. Овад. Их отцифрованные без указания страниц мемуары находятся в дигитальной библиотеке http://lib.galiciadivision.com. Щоденник національного героя Селепка Лавочки. — Буенос-Айрес, 1954; Нагаєвський І. Спогади польового духовника. Торонто, 1955; Вольф Дітріх Гайке. Українська Дивізія «Галичина» («Вони хотіли волі»). Записки НТШ: Том 188. Торонто — Париж — Мюнхен 1970; Лазурко Р. На шляхах Европи. — Чікаґо, 1971; Побігущий-Рен Є. Мозаїка моїх споминів. — Мюнхен — Лондон, 1982; Овад Я. Бо війна війною… Львів, 1999.

312

Станіславів-Макух В. Ліс приймає повстанців. Кременець, 2002. С. 173.

313

Там же. С. 176.

314

Там же. С. 181.

315

Штирийский отечественный союз (Sterischer Heimatbund) — созданная после оккупации Словении единственная массовая политическая организация в Штирии, куда на добровольно-принудительных началах вошло значительное число лояльных немцам словенцев. До 22 мая 1941 г. заявления на вступление подали 323 807 человек, т. е. 95 % населения Нижней Штирии. Эта организация была «чистилищем» для подготовки к вступлению в НСДАП. Члены Союза, не призванные в вермахт, автоматически становились членами военизированного «верманшафта», организации, создававшейся по подобию СА. Пилько Н.С. Словения в годы оккупации. Санкт-Петербург. С. 75–79.

316

Александров К.М. Казачество России в 1941–1943 гг. // Новый часовой. 1995, № 3; Александров К.М. Трагедия русского казачества 1943–1945. // Новый часовой. 1996, № 4; Александров К.М. Казачество России во Второй мировой войне: к истории создания Казачьего стана (1942–1943). // Новый часовой, 1997, № 5; Худобородов А.Л. Российское казачество в эмиграции (1920–1945 гг.): социальные, военно-политические и культурные проблемы. М., 1997; Дробязко С. Казачьи части в составе вермахта // Материалы по истории русского освободительного движения 1941–1945. Вып. 1. М., 1997; Окороков А.В. // Казаки и русское освободительное движение. Материалы по истории русского освободительного движения 1941–1945. Вып. 1. М., 1997; Дробязко С., Каращук А. Восточные легионы и казачьи части в вермахте. М., 1999; Бугай Н.Ф. Казачество России: отторжение, признание, возрождение. М., 2000; В.Н.Беловолов. Казаки и Вермахт. Мурманск, 2003; Крикунов П. Казаки. Между Гитлером и Сталиным. Крестовый поход против большевизма. М., 2005 и др.

317

Jurado C. Foreign Volunteers of the Wehrmacht 1941–1945. Oxford, 1983, p. 28–29; Littlejohn D. Foreign Legions of the Third Reich: In 4 vols. San Jose, 1987. p. I/272 — 277; Дробязко С. Каращук А. Восточные легионы и казачьи части в вермахте. М., 2000. С. 34–39; Крикунов П. Казаки. Между Сталиным и Гитлером. Крестовый поход против большевизма. М., 2006. С. 390–414.

318

ВА, NAV, T-315, мф. 2281. С. 184.

319

Александров К. Трагедия донского казака Ивана Кононова. // Посев. 2000, № 5. С. 43–46; 2000, № 6 С. 43–46; Окороков А. Не сотвори себе кумира… // Станица. 2001, № 2.

320

Мюллер-Гиллебранд Б. Сухопутная армия Германии. С. 21, 84.

321

ВА, NAV, T-315, мф. 2281, л. 132.

322

ВА, NAV, T-314, мф. 1547, л. 724.

323

ВА, NAV, T-315, мф. 2281, л. 75.

324

Черкассов К.С. Генерал Кононов (Ответ перед историей за одну попытку). Т. I–II. Мюнхен, 1965. С. II/10.

325

Коло // 1943, № 93.

326

НБС, ф. Ретке књиге, п. «Kozaci!..».

327

НБС, ф. Ретке књиге, п. «Ослобођени црвених окова — боре се они против бољшевизма!»

328

Крикунов П. Казаки. Между Сталиным и Гитлером. Крестовый поход против большевизма. М., 2006. С. 493.

329

ВА, Militararchiv in Freiburg, мф. 39, л. 498.

330

Horstenau G. Izmedu Hitlera i Pavelica. Beograd, 2007. С. 330; Trifunoivic D. «Cerkezi», Vojna enciklopedija, 2. Beograd, 1971. С. 248.

331

В этом контексте стоит отметить, что в результате большевистских экспериментов двадцатых и начала тридцатых годов осознание славянской общности практически стерлось. Советские «ученые» (Н.Я. Марр и др.) открыли, что русскому языку куда ближе язык «социалистической Грузии», чем языки «панской Польши», «буржуазной Чехословакии» и «военно-фашистской Югославии».

332

Воспоминания терского казака лейтенанта Михаила Петрова: Война и судьбы. Вторая мировая, без ретуши. I–IV. С. II/24. Невинномысск, 2003.

333

Воспоминания кубанского казака урядника Юрия Кравцова: Война и судьбы. Вторая мировая, без ретуши. I–IV. С. III/119. Невинномысск, 2003; Народна билиотека Србије, Збирка ретких књига, плакат «Kozaci! nalazimo se u zemlji priјateljskog naroda…»/Козаки! мы находимся в стране дружественного народа…»

334

Об этом свидетельствуют многочисленные документы информативного характера в фонде Казачьей дивизии, перед проведением операций внимание офицеров дивизии настоятельно обращали на этнический состав населенных мест в районе операций. От национальности жертв казачьих «излишеств» прямо зависело наказание, которое следовало казакам, совершившим преступление против гражданского населения. Horstenau G. Izmedu Hitlera i Pavelica. Beograd, 2007. С. 329; Воспоминания терского казака лейтенанта Михаила Петрова… с. II/26.

335

Воспоминания терского казака лейтенанта Михаила Петрова… с. II/26. Воспоминания кубанского казака урядника Юрия Кравцова… с. III/127.

336

ВА, NAV-T-314, мф. 561, л. 340.

337

Воспоминания терского казака лейтенанта Михаила Петрова… с. II/26; Воспоминания кубанского казака урядника Юрия Кравцова… с. III/127; Черкассов К.С. Генерал Кононов. Мюнхен, 1965. С. II/25.

338

Черкассов К.С. Генерал Кононов. Мюнхен, 1965. С. II/24.

339

Там же. С. II/26.

340

Там же. С. II/30, 36, 73, 90, 148.

341

Воспоминания кубанского казака урядника Юрия Кравцова… с. III/127;Черкассов К.С. Генерал Кононов. Мюнхен, 1965. С. II/24 — 27, 138; Александров К. Русские солдаты вермахта. Герои или предатели. М., 2005. С. 191; Казанцев А.С. Третья сила. Россия между нацизмом и коммунизмом. М., 1994. С. 284–289; Чухнов Н. В смятенные годы. Нью Йорк, 1967. С. 119–120.

342

Алферьев Б., Крук В. Походный атаман батька фон Паннвиц. М., 1997. С. 67–69.

343

ВА, K.22, f.17, d.11.

344

Зборник НОР. Т. XII, књ.3. Београд, 1978. С. 577.

345

На казачьем посту, 26/1944. С. 3.

346

Алферьев Б., Крук В. Походный атаман батька фон Паннвиц. М., 1997. С. 86–88.

347

Алферьев Б., Крук В. Походный атаман батька фон Паннвиц. М., 1997. С. 113.

348

Алферьев Б., Крук В. Походный атаман батька фон Панвиц. М., 1997. С. 141–142; Horstenau G. Izmedu Hitlera i Pavelica. Beograd, 2007. С. 358.

349

Лукић М. Немирно огњиште: записи из прошлости Сремске Каменице. — Нови-Сад, 1967. С. 316, 363–368.

350

Horstenau G. Izmedu Hitlera i Pavelica. Beograd, 2007. С. 331.

351

ВА, Militararchiv in Freiburg, мф. 31, л. 521.

352

Horstenau G. Izmedu Hitlera i Pavelica. Beograd, 2007. С. 356.

353

Там же. С. 344–345.

354

Horstenau G. Izmedu Hitlera i Pavelica. Beograd, 2007. С. 356–357.

355

ВА, Militararchiv in Freiburg, мф. 30, л. 588.

356

Алферьев Б., Крук В. Походный атаман батька фон Паннвиц. М., 1997. С. 155.

357

Зборник НОР. Т. XII, књ.3. Београд, 1978. С. 613.

358

ВА NAV-T-313, мф. 189, л. 7448780; ВА NAV-T-314, мф. 1544, л. 67; Newland S.J., Cossacks in the German Army 1941–1945, London, 1991. P.150 — 51.

359

Зборник НОР. Т. XII, књ.3. Београд, 1978. С. 646

360

Там же. С. 723.

361

Там же. С. 600, 613–616; ВА NAV-T-313, мф. 189, л. 7448772, 7448793.

362

Ослободилачки рат народа Југославије 1941–1945. Београд, 1965 (далее Ослободилачки рат…). С. 47–51.; Хронологија ослободилачке борбе народа Југославије 1941–1945(далее Хронологија…). Београд, 1964. С. 649.

363

ВА NAV-T-314, мф. 561, л. 166–177; Хронологија… с. 649.

364

Зборник НОР. Т. XII, књ.3. Београд, 1978. С. 727, 733.

365

Зборник НОР. Т. XII, књ.4. Београд, 1979. С. 61.

366

ВА NAV-T-314, мф. 1545, л. 762

367

Зборник НОР. Т. XII, књ. 4. Београд, 1979. С. 283–286, 310–311.

368

Зборник НОР. Т. XII, књ. 4. Београд, 1979. С. 279, 293.

369

ВА NAV-T-314, мф. 563, л. 338; ВА NAV-T-314, мф. 1545, л. 788, 794; ВА NAV-T-314, мф. 1546, л. 445–446, 461–464; Ослободилачки рат… С. 137 — 39; Хронологија… С. 761–762; Schraml F. Kriegsschauplatz Kroatien. Die deutsch-kroatischen Legions-Divisionen — 369, 373, 392. Inf. Div. (kroat.) — ihre Ausbildungs— und Ersatzformationen. Neckargemund, 1962. S. 187–188.

370

Зборник НОР. Т. XII, књ. 4. Београд, 1979. С. 383, 403. Зборник НОР. Т. V, књ. 28. Београд, 1979. dok-141. Зборник НОР. Т. V, књ. 29. Београд, 1979. Dok-12, 18; ВА NAV-T-314, мф. 1545, л. 832–838; ВА NAV-T-314, мф. 1546, л. 264; Ослободилачки рат…т. II. С. 161; Хронологија… С. 793.

371

Зборник НОР. Т. XII, књ. 4. Београд, 1979. С. 383, 871. Зборник НОР. Т. V, књ. 28. Београд, 1979. Dok-93, 94, 95, 108, 142. Зборник НОР. Т. V, књ. 29. Београд, 1979. Dok. 9, 10, 109, 117, 119; ВА NAV-T-314, мф. 1545, л. 834 и 842; Хронологија… С.794.

372

Зборник НОР. Т. XII, књ. 4. Београд, 1979. С. 437.

373

Там же. С. 899.

374

Там же. С. 932.

375

Толстой Н.Д. Жертвы Ялты. Париж, 1988. С. 248.

376

Александров К.М. Русские солдаты вермахта. Герои или предатели. М., 2005. С. 105–141.

377

Воспоминания кубанского казака урядника Юрия Кравцова… с. III/126.

378

Александров К.М. Русские солдаты вермахта. Герои или предатели. М., 2005. С. 123.

379

Зборник НОР. Т. XII, књ. 4. Београд, 1979. С. 771, 1124, 1126; Зборник НОР. Т. V, књ. 37. Београд, 1979. br. 14, 17.

380

Detloff v. Kalben H., Wagner C. Die Geschichte XV. Kosaken-Kavallerie-Korps. б.м., 1987; Detloff V., Kalben H. Zur Geschichte des XV. Kosaken-Kavallerie-Korps // Deutsches Soldatenjahrbuch, 1970.

381

Зборник НОР. Т. XII, књ. 4. Београд, 1979. С. 771, 1133;

382

Там же. С. 1133, 1135.

383

Там же. С. 1131.

384

Там же. С. 792, 793, 796, 800.

385

Там же. С. 832–834, 927, 1110.

386

Kern E. General von Pannwitz und seine Kosaken. Gottingen, 1964.

387

Зборник НОР. Т. XII, књ. 4. Београд, 1979. С. 829.

388

Newland S.J. Cossacks in the German Army 1941–1945. London,1991.

389

Александров К.М. Казачество России во Второй мировой войне, Новый часовой, 5/1997. С. 171.

390

Науменко В.Г. Великое Предательство, I–II., Нью— Йорк, 1962; Stadler H., Kofler M., Berger K.C. Flucht in die Hoffnungslosigkeit. Die Kosaken in Osttirol. Innsbruck, 2005. См. проект: «Die Kosaken in Osttirol. Archaologische und volkskundliche Aspekte zur Tragodie an der Drau.» начатый Institut fur Ur— und Fruhgeschichte sowie Mittelalter— und Neuzeitarchaologie, Institut fur Europaische Ethnologie/Volkskunde в Университете Инсбрука: http://www.uibk.ac.at/kosaken/projekt/.

391

Быкадоров В. С.Г. Корольков. 1905–1967 г. // Станичный вестник. 1993, № 12. С. 23.

392

Толстой Н.Д. Жертвы Ялты. Париж, 1988; Краснов-младший Н.Н. Незабываемое. Сан-Франциско, 1957.

393

Зборник НОР. Т. V, књ.37. Београд, 1979. Br.14, 18.

394

Черкассов К.С. Генерал Кононов. Мюнхен, 1965. С. II/165.

395

ГУКВ — «Главное управление казачьих войск» — «Hauptverwaltung der Kosakenheere» было создано 30 марта 1944 г. по приказу командующего Восточными добровольческими войсками генерала от кавалерии Кестринга. ГУКВ проводило политику, ориентированную на отделение казачьих земель от России. Во главе ГУКВ стоял Петр Николаевич Краснов.

396

Чуев Ф. Проклятые солдаты. С. 189.

397

Письмо Фон Паннвица генералу Власову 30.04.45 // Алферьев Б., Крук В. Походный атаман батька фон Паннвиц. М., 1997, с. 150–151.

398

Черкассов К.С. Генерал Кононов. Мюнхен, 1965. С. II/32 — 58, 69–72.

399

Там же. С. II/80 — 81.

400

Там же. С. II/75.

401

Мордвинкин Ю.Б. Белогвардейцы. — 2001. Глава 10. «Казачья дивизия фон Паннвица», http://www.cadet.ru/library/litera/belo/gl_10.htm.

402

Војни музеј, збирка фотографија, несређено.

403

На казачьем посту. 1943, № 18. С. 2–3.

404

Там же. № 14. С. 14.

405

Ленивов А.К. Под казачьим знаменем в 1943–1945 гг. Кубанец, 1/1992. С. 44–45.

406

На казачьем посту. 1943, № 7. С. 3.

407

Horstenau G. Izmedu Hitlera i Pavelica. Beograd, 2007. С. 330, 345.

408

Rolf M. Die Gebirgsdivisionen der Waffen-SS. Berlin 1998; Casagrande T. Die Volksdeutsche SS-Division «Prinz Eugen». Frankfurt am Main, 2003; Spaeter H. Die Brandenburger — Eine deutsche Kommandotruppe. Munchen, 1982; Lefevre E. Brandenburg Division — Commandos of the Reich. Paris, 2000; Bentzien H. Division Brandenburg — Die Rangers von Admiral Canaris. Berlin 2004 и др.

409

Nemacka obavestajna sluzba. Beograd, 1958. С. 645–710.

410

«Четник» и «комит» — сербские названия для организованных повстанцев/партизан/герильерос. Участников антитурецких восстаний XVI–XVIII вв. в сербско-хорватском разговорном ареоле называли «гайдуками» и «ускоками». Sehic N. Cetnici kao nosioci gerilskog oblika ratovanja u planovima najvisih vojnih vlasti predratne Jugoslavije. Sarajevo,1970; Zivotic A., Jurisne (cetnicke) jedinice vojske Kraljevine Jugoslavije 1940–1941. godine // Vojnoistorijski Glasnik. 2003, № 1–2; Babac D. Specijalne jedinice jugoslovenske vojske u Aprilskom ratu. Beograd, 2006.

411

Правила о четничкой войни, Протолмачiо изъ польскога са некимъ променама, изметцим и додатцима Матiя Банъ. Београд, 1848; Начела четовања написао Дон Сантијаго Паскуал и Рубијо бив. официр у штабу ђен. Мине с немачког превео Драгашевић официр и професор. Београд, 1868.

412

Ивановић Љубомир. Четовање или четничко ратовање. Београд, 1868; Uput za cetnicko ratovanje, Ministarstvo vojske i mornarice, Beograd 1929.

413

Тимофеев А.Ю. Крест, кинжал и книга. Старая Сербия в политике Белграда, 1878–1912. Санкт-Петербург, 2007.

414

Sarajevskij atentat, Pisma i saopstenja, priredio V. Bogicevic, c. 26, 88, 90, 92, 93, 95, 115, 120.

415

На территориях со смешанным сербско-хорватским населением в пограничных с Боснией районах Хорватии в XV–XIX вв. (до 1881 г.) существовала особая, автономная «военная граница» («война краина»), где население было милитаризировано, но освобождено от ряда налогов и крепостной зависимости. Местные жители («краишники» или «граничары») своей воинственностью походили на русских казаков.

416

Хаген В. Фальшивомонетчики Третьего рейха. Операция «Бернхард». М., 2004. С. 120.

417

Подробные обзоры развития теории и практики партизанства в России, см.: Дробов М.А. Малая война (партизанство и диверсии). М., 1996; Квачков В.В. Спецназ России. Теория и практика специальных действий. М., 2004.

418

Каратыгин П. Партизанство: начальный опыт тактического исследования. Харьков, 1924. С. 4.

419

Деятели революционного движения в России: Биобиблиографический словарь: От предшественников декабристов до падения царизма. [В 5 т.]. Т. 5. Вып. II, М., 1933.

420

Вычегодский С. (псевдоним). «Тактика уличного боя», б.м., 1907; Вычегодский С. (псевдоним). «Тактика милиции», б.м., 1907; «Вычегодский меньшевик» (псевдоним). «О подготовке к вооруженному восстанию» // «Пролетарий», № 11, 1907.

421

Ленин В.И. «Задачи отрядов революционной армии», «К вопросу о партизанской войне», «О партизанском выступлении ППС», «Партизанская война», «Современное положение России и тактика рабочей партии», «Марксизм и восстание», «Тактическая платформа к объединительному съезду РСДРП», «Уроки московского восстания» и др. ПСС, изд. 5-е., 1960.

422

Грозное оружие — малая война, партизанство и другие виды асимметричного воевания в свете наследия русских военных мыслителей. М., 2007. С. 747–750.

423

Ваупшасов С.А. На тревожных перекрестках: Записки чекиста. М., 1988.

424

Гусев С.И. Уроки Гражданской войны. Харьков, 1921; Система и тактика борьбы с бандитами-партизанами. М., 1921; Яцук А.Н. Помощь авиации действиям партизан. М., 1921; Уличный бой. Сборник статей. Под ред. Муратова. М., 1924; Каратыгин П. Партизанство: начальный опыт тактического исследования, Харьков, 1924; Воронков В.М. Как действуют партизаны. Москва — Ленинград, 1927; Косогов И. Участие конницы в партизанской войне. М., 1928; Свечников М. Рейды конницы и оборона железных дорог. М., 1928; Дробов М.А. Малая война: партизанство и диверсии. М., 1931.

425

Эйдеман Р. Повстанчество и его роль в современной войне // Армия и революция. 1922, № 3–4; Доможиров. Эпизоды партизанской войны // Военный вестник. 1922, № 5–6; Лубин. Краткий очерк истории партизанской повстанческой конницы. // Военная наука и революция. 1922, № 6; Добровольский С. // Техника в малой войне // Война и революция. 1925, № 5; Борисов А. Вопросы управления в малой войне // Война и революция. 1927, № 3; Котов Н. Тактика крестьянских восстаний // Гражданская война. Т. 2. М., 1928.

426

Тихомиров П. Уроки болгарского восстания. Сентябрь 1923 г. М., 1924; Добраницкий М. Зеленые партизаны. // Пролетарская революция. 1924, № 8–9; Брагинский М. Ведение военных операций в Марокко // Военная мысль и революция. 1924, № 4; Погорелов. Курдский вопрос // Война и революция. 1925. № 3; Погорелов. Восстание друзов // Война и революция. 1925, № 5; Гурко-Княжин В. Восстание в Сирии // Новый восток. 1925, № 10–11; Дисбах. О методах и организации обороны Швейцарии // Война и революция. 1926, № 9;Смоленцев П. Китайская красная гвардия // Война и революция. 1926, № 3; Бочаров. К роковым дням. Очерк событий 1923 г. в Болгарии и тактика БКП (т.с.) // Война и революция. 1927, № 10–11; Шумяцкий Б. Спорные вопросы новейшей истории Персии (Хорасанское восстание) // Революционный восток. 1927, № 1.

427

Военная разведка РККА в 1922–1945 гг. 8 раз изменяла свое название. Поэтому для облегчения понимания текста мы везде будем пользоваться единым сокращением — РУ РККА.

428

Ваупшасов С.А. На тревожных перекрестках: Записки чекиста. М., 1988.

429

Старинов И.Г. Записки диверсанта. М., 1997; Боярский В.И. Партизаны и армия. История упущенных возможностей. Минск — М., 2001.; Попов А.Ю. НКВД и партизанское движение. М., 2003; Боярский В. Диверсанты Западного фронта. Артур Спрогис и другие. Страницы Памяти. М., 2007.

430

Старинов И.Г. Подготовка партизанских кадров. М., 1989.

431

Например: Коммунистический Интернационал. М., 1969; Преглед историје СКЈ. Београд, 1963.

432

Линдер И., Чуркин С. Красная паутина: тайны разведки Коминтерна. 1919–1943. М., 2005.

433

Адибеков Г.М., Шахназарова Э.Н., Шириня К.К. Организационная структура Коминтерна. 1919–1943. М., 1997. С. 31.

434

РГАСПИ, ф. 495, оп. 27, д. 14, л. 7 — 14.

435

РГАСПИ, ф. 495, оп. 27, д. 14, л. 16–22.

436

Линдер И., Чуркин С. Красная паутина: тайны разведки Коминтерна. 1919–1943. М., 2005. С. 446.

437

Тезисы курса по вопросам организации и тактики партизанской и повстанческой борьбы. РГАСПИ, ф. 495, оп. 154, д. 247, л. 2–9 об.

438

Leonard R.W. Secret Soldiers of the Revolution: Soviet Military Intelligence, 1918–1933. London, 1999. P. 47–48.

439

В 1936 году этот объект был передан НКВД и продолжил работать как 101-я разведшкола.

440

Также в литературе встречаются названия: Военно-политическая академия, спецшкола ИККИ, партизанская академия, школа К. Сверчевского.

441

Пятницкий В.И. Разведшкола № 005. Москва-Минск, 2005.

442

Пятницкий В.И. Осип Пятницкий и Коминтерн на весах истории. Минск, 2004. С. 271.

443

Линдер И., Чуркин С. Красная паутина: тайны разведки Коминтерна. 1919–1943. М., 2005. С. 453.

444

РГАСПИ, ф. 495, оп.25, д. 1335, л. 1 — 65; д. 1343, л. 1 — 42; д. 1347, л. 20–21.

445

Коминтерн и идея мировой революции. Документы. М., 1998. С. 789.

446

Клембовский В.Н. Партизанские действия. С.-Петербург, 1894; Каратыгин П. Партизанство: начальный опыт тактического исследования. Харьков, 1924; Дробов М.А. Малая война: партизанство и диверсии. М., 1931.

447

Старинов И.Г. Подготовка партизанских кадров. М., 1989.

448

Langer A. Der Weg zum Sieg. Eine theoretische Erorterung uber Marxismus und Aufstand, Zurich, 1927.

449

Neuberg A. Der bewaffnete Aufstand. Zurich, 1928; Neuberg, A. L’insurrection armee, Paris, 1931; Нейберг Август Юрьевич. Вооруженное восстание, Москва — Ленинград, 1931; Neuberg A. Armed Insurrection. London, 1970.

450

Коминтерн и идея мировой революции. Документы. М., 1998. С. 790.

451

Там же. С. 790.

452

РГАСПИ, ф. 495, Оп. 277, Д. 16., л. 84.

453

Коминтерн и идея мировой революции. Документы. М., 1998. С. 789.

454

Пятницкий В.И. Осип Пятницкий и Коминтерн на весах истории. Минск, 2004. С. 272.

455

Там же. С. 265.

456

Сталин И. Политический отчет ЦК XVI съезду ВКП(б), Отчетный доклад XVII съезду партии, Отчетный доклад на XVIII съезде партии о работе ЦК ВКП(б) // ПСС. М., 1948 — Т. 12, 13, 14.

457

Адибеков Г.М., Шахназарова Э.Н., Шириня К.К. Организационная структура Коминтерна. 1919–1943. М., 1997. С. 194–195.

458

Пятницкий В.И. Осип Пятницкий и Коминтерн на весах истории. Минск, 2004. С. 198.

459

В РГАСПИ, где хранится архив ИККИ (ф. 495), недоступна значительная часть документов ОМС и ОК, а также документы ИККИ, где упоминаются РУ РККА и ИНО ОГПУ / ГУГБ НКВД. По мнению ведущего российского биографа И.Б.Тито к.и.н. Н.В. Бондарева документы ЦВПШ К. Сверчевского находятся на базе длительной консервации в г. Йошкар-Ола.

460

РГАСПИ, ф. 495, оп. 277, д. 1804., л. 37.

461

РГАСПИ, ф. 495, оп. 277, д. 1804., л. 45.

462

Пятницкий В.И. Осип Пятницкий и Коминтерн на весах истории. Минск, 2004. С. 264.

463

АЈ, ф. MG, д. 2047/2, с. 25–26.

464

РГАСПИ, ф. 495, оп. 277, д. 16, л. 67–79.

465

Vojna enciklopedija. T. 1 — 10. Beograd, 1970–1978; Leksikon narodnooslobodilackog rata i revolucije u Jugoslaviji: 1941–1945. Knj. 1–2. Beograd — Ljubljana, 1980; Narodni heroji Jugoslavije. Knj. 1–2. Beograd-Titograd, 1982.

466

Maslaric B. Moskva — Madrid — Moskva. Zagreb, 1952; АЈ, ф. MG, д. 1489/4.

467

АЈ, ф. MG, д. 1489/4, л. 1–5.

468

АЈ, ф. MG, д. 2020, л. 1–3.

469

Ковачевић М. Исповест Перише Костића, мајора НКВД из Жупе Никшићке. Београд, 2004. С. 93–93.

470

Дедијер В. Јосип Броз Тито, прилози за биографију. Београд, 1955. С. 237.

471

РГАСПИ, ф. 495 «Коминтерн», оп. 277 «Личные дела (Югославия)», д. 21 «Броз Тито Иосип» (он же «Вальтер Фридрих», он же «Георгиевич», он же «Руди», он же «Пепо», он же «Старый»).

472

Ridli Dz. Tito — Biografija. Novi Sad, 1998. S. 134.

473

Старинов И.Г. Мины замедленного действия: размышления партизана-диверсанта. М., 1999.

474

Cencic V. Enigma Kopinic, I. Beograd, 1983. С. 44–46.

475

Пятницкий В.И. Осип Пятницкий и Коминтерн на весах истории. Минск, 2004. С. 276.

476

Simic P. Tito agent Kominterne. Beograd, 1990; Бондарев Н.В. Московский период в биографии Иосипа Броза Тито: через коминтерновские структуры к руководству КПЮ (1935–1936). Инслав РАН. Диссертация к.и.н. М., 2007.

477

Коминтерн и Вторая мировая война. М., 1994. Ч. II. С. 17.

478

ВА, оп. 17, к. 7, д. 27, п. 1, л. 1–6.

479

РГАСПИ, ф. 495, оп. 27, д. 14, л. 7 — 14.

480

РГАСПИ, Ф. 495, оп.20, д. 848, л. 2–3.

481

АЈ, ф. MG, д. 18/121, л. 5.

482

АЈ, ф. 512 — д. II/2 — 87, л. 13.

483

Gosnjak I. Iz Sovjetskog Saveza u Republikansku Spaniju // Spanija. 1936–1939. Beograd, 1971, Knj 1. S. 302–303.

484

Gosnjak I. Iz Sovjetskog Saveza u Republikansku Spaniju // Spanija. 1936–1939. Beograd, 1971, Knj 1. S. 303.

485

Gosnjak I. Iz Sovjetskog Saveza u Republikansku Spaniju // Spanija. 1936–1939. Beograd, 1971, Knj 1. S. 302.

486

Там же. S. 303.

487

Maslaric B. U zemlji borbe // Spanija. 1936–1939. Beograd, 1971. Knj 2. S. 11–12.

488

Там же. S. 11.

489

Там же. S. 12.

490

АЈ, ф. MG, д. 18/121, л. 5–6.

491

АЈ, ф. 512 — д. II/2 — 70, л. 3.

492

АЈ, ф. MG, д. 18/121, л. 5; АЈ, ф. 512 — ЛФВВ, д. II/2 — 51, л. 1–4.

493

РГАСПИ, ф. 495, оп. 277, д. 16, л. 69.

494

Старинов И.Г. Записки диверсанта. М., 1997.

495

АЈ, ф. 512 — ЛФВВ, д. II/2 — 51, л. 1.

496

АЈ, ф. 512 — ЛФВВ, д. 2/51, л. 1.

497

АЈ, ф. 512 — ЛФВВ, д. 2/48, л. 1.

498

Ваупшасов С.А. На тревожных перекрестках: Записки чекиста. М., 1988. гл. «Партизанский корпус».

499

Старинов И.Г. Записки диверсанта. М., 1997.

500

Горчаков О.А. Ян Берзин — командарм ГРУ. С.-Петербург, 2004.

501

Старинов И.Г. Записки диверсанта. М., 1997, ч. II, гл. 3. «Испания»; Горчаков О. Ян Берзин. Судьба командарма невидимого фронта // Новая и Новейшая история. 1989, № 2. С. 131–159.

502

Тут И.Г. Старинов использовал псевдоним, т. к. слово «карбованец» отсутствует в южнославянских языках. Вероятно, имелся в виду земляк И. Хариша Иван Краячич, организатор восстания в Хорватии.

503

Haris I. Dnevnik diverzantskih akcija u Hrvatskoj. Zagreb, 1977. S. 7–8.

504

Ivan Haris «Gromovnik», izjavа datа u Zagrebu 1970. V.Vidovicu (Pobjeda, 08. 08.2008); Горчаков О. Ян Берзин. Судьба командарма невидимого фронта // Новая и Новейшая история. 1989, № 2. С. 131–159.

505

А. Милич, так же как и П. Костич, получил военное образование в Москве, сотрудничал с советской разведкой и работал в Испании инструктором по партизанской тактике и диверсиям. Perisa B. Kostic, izjavа datа u Niksicu 1970. V. Vidovicu (Pobjeda, 07. 08.2008); Ковачевић М. Исповест Перише Костића, мајора НКВД из Жупе Никшићке. Београд, 2004. С. 101–102.

506

Ковачевић М. Исповест Перише Костића, мајора НКВД из Жупе Никшићке. Београд, 2004. С. 106–107.

507

Паршина Е.А. Динамит для сеньориты: Докум. повесть [о А.К. Спрогисе: Отр. из исп. дневника]. М., 1989; Боярский В.И., Диверсанты Западного фронта. Артур Спрогис и другие. Страницы Памяти. М., 2007; Паршина Е., Паршин Л. Разведка без мифов. Рукопись в печати.

508

Горчаков О. Ян Берзин. Судьба командарма невидимого фронта // Новая и Новейшая история. 1989, № 2.

509

Троян В.А. Четырнадцатый специальный // Мы — интернационалисты. М., 1986.

510

Прасол А. По ком звонил колокол // Красная звезда. 1993. 15 сентября; Боярский В.И. Диверсанты Западного фронта. Артур Спрогис и другие. Страницы Памяти. М., 2007.

511

Там же. С. 207, 208.

512

Там же. С. 168, 169.

513

Горчаков О. Ян Берзин. Судьба командарма невидимого фронта // Новая и Новейшая история. 1989, № 2.

514

Троян В.А. Четырнадцатый специальный // Мы — интернационалисты. М., 1986.

515

Ваупшасов С.А. На тревожных перекрестках: Записки чекиста. М., 1988.

516

Щелоков И., Козлов С. Моя история: Диверсантом он стал в Испании // Братишка, 2006, январь.

517

Старинов И.Г. Солдат столетия, Москва 2002. С. 5.

518

ИАБ, ф. BdS, д. G-169.

519

Судоплатов П. Разведка и Кремль. М., 1996. С. 72–73, 106.

520

Ермаков Н.А. Неповторимый путь Л.Л. Линицкого // Очерки истории российской внешней разведки. Т. 3: 1933–1941 годы. М., 1997.

521

Ермаков Н.А. Неповторимый путь Л.Л. Линицкого // Очерки истории российской внешней разведки. Т. 3: 1933–1941 годы. М., 1997. С 123.

522

ИАБ, ф. BdS, д. D-275.

523

ИАБ, ф. УГБ СП IV, д. 127, л. 33–41.

524

Лурье В.М., Кочик В.Я. «ГРУ: дела и люди». С.-Петербург — М., 2002. С. 295–296.

525

Автор приносит искреннюю благодарность сыну Виктора Андреевича Плотникова — Валерию Викторовичу Орлову за предоставленную им информацию и документы о судьбе первого советского полпреда в Югославии В.А. Плотникова.

526

Очерки истории российской внешней разведки. Т. 3: 1933–1941 годы. М., 1997. С. 217.

527

1941 год/Россия. XX век. Документы. Кн. I–II. М., 1998. I /15.

528

Внешняя политика СССР. Том IV (1935 — июнь 1941 г.). М., 1946. С. 514.

529

1941 год/Россия. XX век. Документы. Кн. I–II. М., 1998. Кн. I, с. 310–311.

530

Белов Н. Я был адъютантом Гитлера. Смоленск, 2003. С. 328.

531

Югославия не должна была помогать Германии и Италии вооруженными силами, пропускать по своей территории их вооруженные силы для ведения боевых действий в третьих странах, Германия гарантировала территориальный суверенитет Югославии и обещала принять «во внимание интересы Югославии в отношении выхода в Эгейское море, что может быть осуществлено признанием ее суверенных прав на город и порт Салоники». Смирнова Н.Д. Балканская политика фашистской Италии. Очерк дипломатической истории (1936–1941). М., 1969. С. 241.

532

Черчилль У. Вторая мировая война. М., 1991. Кн. 2. С. 76.

533

Смирнова Н.Д. Балканская политика фашистской Италии. Очерк дипломатической истории (1936–1941). М., 1969. С. 242; Stafford D.A.T. Soe and British Involvement in the Belgrade Coup d’Etat of March 1941 // Slavic Review. 1977, № 3. P. 399–419.

534

Черчилль У. Вторая мировая война. М., 1991. Кн. 2. С. 84.

535

Dilas M. Memories of a Revolutionary. New York, 1973. S. 369–373; Vukmanovic Tempo S. Revolucija koja tece. Memoari. Zagreb, 1982. Knj. I, s. 156.

536

Vujosevic U. Prepiska (radiogrami) CK KPJ — IKKI // Vojnoistorijski glasnik. 1992, № 1–3.

537

Фотокопия этого документа из личного дела В.А. Плотникова находится в семейном архиве Валерия Викторовича Орлова.

538

Румянцев Н.М. Люди легендарного подвига. Саратов, 1968.

539

Герои Советского Союза: Краткий биографический словарь. Т. 1. М., 1987.

540

Јовановић М. О једном неспоразуму у нашој науци или ко је био В. Лебедев? // Зборник филозофског факултета. Књ. XVIII.

541

Залесский К.А. Империя Сталина. Биографический энциклопедический словарь. М., 2000; Дипломатический словарь в трех томах. М., 1984.

542

1941 год/Россия. XX век. Документы. Кн. 1–2. М., 1998. Кн. 1. С. 572, 736; кн. 2. С. 24.

543

1941 год./Россия. XX век. Документы. Кн. 1–2. М.,1998. Кн. 2. С. 636, 649, 659, 661; Колпакиди А.И., Прохоров Д.П. Империя ГРУ. Очерки истории российской военной разведки. М., 1999. С. 229–230.

544

1941 год./Россия. XX век. Документы. Кн. 1–2. М.,1998. Кн. 1. С. 572.

545

ИАБ, ф. BdS, д. B-76.

546

Stafford D.A.T. Soe and British Involvement in the Belgrade Coup d’Etat of March 1941. // Slavic Review. 1977, № 3; Јанковић М., Лалић В. Кнез Павле. Истина о 27. марту. Београд, 2007. С. 62.

547

Јанковић М., Лалић В. Кнез Павле. Истина о 27. марту. Београд, 2007. С. 33–35; Хоптнер Ј. Југославија у кризи 1934–1941, New York — London, 1962. С. 249.

548

Lazarevic B. General Simovic i avijaticari junaci dana. Dnevnik jednoga nikoga. (26) // Danas. 2008, 10. septembar.

549

Городецкий Г. Роковой самообман: Сталин и нападение Германии на Советский Союз. М., 2001. С. 167.

550

Поповић Н. Југословенско-совјетски односи у Другом светском рату. Београд, 1988. С. 259.

551

КРО — контрразведка, ИНО — разведка, ГУГБ — Главное управление государственной безопасности СССР.

552

Судоплатов П. Разведка и Кремль. М., 1996. С. 137. Gasic R. Beogradska politicka i vojna elita u svetlu nemackih i britanskih izvora pred Drugi svetski rat. // Istorija 20. veka. 2006, № 1; Јанковић М., Лалић В. Кнез Павле. Истина о 27. марту. Београд, 2007. С. 72.

553

Городецкий Г. Роковой самообман: Сталин и нападение Германии на Советский Союз. М., 2001. С. 168.

554

Хоптнер Ј. Југославија у кризи 1934–1941. New York — London, 1962. С. 288–290.

555

Јанковић М., Лалић В. Кнез Павле. Истина о 27. марту. Београд, 2007. С. 16, 31.

556

Jovanovic D. Ljudi, ljudi… medaljoni 46 umrlih savremenika. Beograd, 1975, s. 162–263.

557

DGFP. XII. Р. 463. Фајне, немецкий поверенный в делах в Белграде — МИД Германии, 5 апр. 1941. Цит. по: Городецкий Г. Роковой самообман: Сталин и нападение Германии на Советский Союз. М., 2001. С. 178.

558

Городецкий Г. Роковой самообман: Сталин и нападение Германии на Советский Союз. М., 2001. С. 178.

559

Хоптнер Ј. Југославија у кризи 1934–1941, New York — London, 1962. С. 385–386. Городецкий Г. Роковой самообман: Сталин и нападение Германии на Советский Союз. М., 2001. С. 178.

560

Хоптнер Ј. Југославија у кризи 1934–1941. New York — London, 1962. С. 388.

561

Spanija 1936–1939. Beograd, 1971, t. 4, «Kroz logore i zatvore». S. 7 — 281.

562

Popovic V. Organizovanje povratka u zemlju nasih drugova «spanaca» iz Nemacke— // Spanija. 1936–1939. Beograd, 1971. Knj 4. S. 281–285; Gosnjak I. Od Vernea do oslobodene teritorije // Spanija. 1936–1939. Beograd, 1971. Knj 4. S. 285–316.

563

Schutrumpf J., Ernst Thalmann. An Stalin. Briefe aus dem Zuchthaus 1939 bis 1941. Berlin, 1996; Merson A. Kommunistischer Widerstand in Nazideutschland. Bonn, 1999.

564

Popovic V. Organizovanje povratka u zemlju nasih drugova «spanaca» iz Nemacke // Spanija. 1936–1939. Beograd, 1971. Knj 4. S. 281–283.

565

Gosnjak I. Od Vernea do oslobodene teritorije // Spanija. 1936–1939. Beograd, 1971. Knj 4. S. 294.

566

Ristovic M. Nemacki «novi poredak» i jugoistocna Evropa: 1940/41 — 1944/45: planovi o buducnosti i praksa. Beograd, 1991. С. 249–251.

567

Старинов И.Г. Подготовка партизанских кадров. М., 1989.

568

РГАСПИ, ф. 495 Исполком Коминтерна, оп. № 277 «Личные дела (Югославия)».

569

Spisak spanskih boraca // Spanija. 1936–1939. Beograd, 1971. Knj 5. S. 499–577; Vojna enciklopedija. T. 1 — 10. Beograd, 1970–1978; Leksikon narodnooslobodilackog rata i revolucije u Jugoslaviji:1941–1945. Knj 1–2, Beograd-Ljubljana,1980; Narodni heroji Jugoslavije. Knj 1–2. Beograd — Titograd, 1982.

570

Tomasevich J. The Chetniks: war and revolution in Yugoslavia. 1941–1945. Stanford, 1975. P. 106; Nesovic S. AVNOJ i revolucija: tematska zbirka dokumenata: 1941–1945. Beograd, 1983. S. 281.

571

РГАСПИ, ф. 495, оп.11, д. 371, л. 44.

572

Правда. 1941, 23 июня.

573

Bosnjak Lj. Diverzantska dejstva u Narodno-oslobodilackom ratu 1941–1945. Beograd, 1983. S.26.

574

Moraca P. Tito — strateg partizanskog rata // Prilozi za istoriju socijalizma. 1974, № 9. S.3 — 43.

575

Tito. Vojna djela. Beograd, 1961. T. I. S. 30–36.

576

Haris I. Dnevnik diverzantskih akcija u Hrvatskoj. Zagreb, 1977. S. 7–8.

577

Haris I. Diverzant. Beograd, 1960.

578

Созданная в январе 1936 г. решением Секретариата ИККИ «комиссия по проверке квалификации работников аппарата ИККИ» во главе с секретарем ИККИ Москвиным (М.А. Трилиссер), который в двадцатые годы возглавлял ИНО ОГПУ. После ареста М.А. Триллисера функции его секретариата перешли к ОМС.Адибеков Г.М., Шахназарова Э.Н., Шириня К.К. Организационная структура Коминтерна. 1919–1943. М., 1997. С. 191, 243.

579

РГАСПИ, Ф. 495, оп. 277, д. 21, л. 249.

580

РГАСПИ, Ф. 495, оп. 277, д. 21, л. 228.

581

Коминтерн и Вторая мировая война. М., 1994. Ч. I. С. 18.

582

Там же. С. 19.

583

Там же. С. 21.

584

Там же. С. 27.

585

Там же. С. 33–34.

586

Там же. С. 27

587

Там же. С. 33–34.

588

Там же. С. 35–40.

589

СССР — Германия 1939–1941. Документы и материалы о советско-германских отношениях. Вильнюс, 1989. Т. 2. С. 108, 118–120, 125–126.

590

Коминтерн и Вторая мировая война. М., 1994. Ч. I. С. 41–43.

591

Там же. С. 519.

592

Односи Југославије и Русије (СССР) 1941–1945. Београд, 1996. С. 16–18, 23–24.

593

Односи Југославије и Русије (СССР) 1941–1945. Београд, 1996. С. 16–18, 58.

594

Коминтерн и Вторая мировая война. М., 1994. Ч. I. С. 525–526.

595

Там же. С. 525–526.

596

Там же. С. 6.

597

Коминтерн и Вторая мировая война. М., 1994. Ч. II. С. 9, 106. Cencic V. Enigma Kopinic. Beograd, 1983. Т. I. С. 213–214.

598

Tito. Djela. Beograd-Zagreb, 1982. T. 7. S. 43–47; Односи Југославије и Русије (СССР) 1941–1945. Београд, 1996. С. 16–18, 61–65.

599

Cencic V. Enigma Kopinic. Beograd, 1983; Doder. M. Kopinic bez enigme. Zagreb, 1986.

600

РГАСПИ, ф. 495, оп. 277, д. 1804. Ф.И. Голиков — Г.М. Димитрову; Trhulj S. Mustafa Golubic covjek konspiracije. Ljubljana — Beograd, 1986; Neskovic B. Mustafa Golubic. Beograd, 1985; Labovic D. Tajne misije Mustafe Golubica. Beograd, 1990.

601

Popovic N. Jugoslovensko-sovjetski odnosi u Drugom svetskom ratu (1941–1945). Beograd, 1988. S. 39, 40, 54; Радић Р. Живот у временима: Гаврило Дожић (1881–1950). Београд, 2006. С. 232; Zahtev za rehablitaciju ruskog obavestajca Milosa Brasica // Blic. 2007, 13. februara; АЈ, ф. ЦК ЦКЈ, д. МГ-2957.

602

РГАСПИ, ф. 495, оп. 277, д. 1804.

603

ИАБ, ф. BdS, д. G-714.

604

Диенко А. Разведка и контрразведка в лицах. Энциклопедический словарь российских спецслужб. М., 2002.

605

Герои Советского Союза: Краткий биографический словарь. М., 1987–1988. Т. 1.

606

Cencic V. Enigma Kopinic. Beograd, 1983. Т. I. S. 320–329.

607

Коминтерн и Вторая мировая война. М., 1994. Ч. II. С. 10, 61, 62.

608

Dedijer V. Dnevnik. Beograd, 1951. S. 142; Тесемников В. Югославская одиссея Федора Махина // Родина, № 8, 2007.

609

Старков Б.А. Панславянская идея в Советской России // Европа и Срби. Београд, 1996. С. 485.

610

Јовановић М. О једном неспоразуму у нашој науци или ко је био В. Лебедев? // Зборник филозофског факултета. Књ. XVIII; ИАБ, ф. УГБ СП IV, д.127/6; ИАБ, ф. УГБ СП IV/ д.11/16 СП. IV-11/59.

611

Костић Б. За историју наших дана. Београд, 1996.

612

Nemacka obavestajna sluzba, UDB III odeljenje. Beograd, 1958. T. V, S.577–591; Bakrac B. Razmjena ratnih zarobljenika i uhapsenika na podrucju Pisarovine // III godina NOR na podrucju Karlovca, Korduna, Like, Pokuplja i Zumberka. Karlovac, 1977. S. 845–865; Basta M., Labovic C. Partizani za pregovarackim stolom. Zagreb, 1986; Kazimirovic V. Njemacki general u Zagrebu. Kragujevac — Beograd, 1996; Svjedocanstvo hrvatskog knjizevnika Gabrijela Cvitana iz jeseni 1944. // Casopis za suvremenu povijest. 2003, № 3.

613

Marjanovic J. Draza Mihajlovic izmedu Britanaca i Nemaca. Zagreb — Beograd, 1979; Николић К. Италијанска војска и четници у Другом светском рату у Југославији: 1941–1943. Београд, 2009.

614

Морача П. Ослободилачки рат и револуција народа Југославије 1941–1945: кратак преглед. Београд, 1961; Морача П. Историја Савеза комуниста Југославије. Београд, 1969;Moraca P. Odnosi izmedu Komunisticke partije Jugoslavije i Kominterne od 1941. do 1943. godine // Jugoslovenski istorijski casopis. 1969, № 1–2.

615

Auty P. Tito: A Biography. Ney York, 1970; Maclean F. The Heretic: The Life and Times of Josip Broz Tito. New York, 1957; Campbell J.C. Tito’s Separate Road: America and Yugoslavia in World Politics. New York, 1967.

616

Popovic N. Jugoslovensko-sovjetski odnosi u Drugom svetskom ratu (1941–1945). Beograd, 1988;Гиренко Ю.С. Сталин — Тито. М., 1991.

617

Duretic V. Vlada na bespucu: internacionalizacija jugoslovenskih protivrjecnosti: 1941–1944. Beograd, 1983; Sepic D. Vlada Ivana Subasica. Zagreb, 1983; Stefanovski Mirjana, Srpska politicka emigracija o preuredenju Jugoslavije: 1941–1943. Beograd, 1988.

618

Terzic M. Jugoslavija u videnjima kraljevske vlade i namesnistva 1941–1945. Doktorska disertacija. Beograd, 2004.

619

Terzic M. Jugoslavija u videnjima kraljevske vlade i namesnistva 1941–1945. Doktorska disertacija. Beograd, 2004. С. 854; Радојевић М. Избегличка Влада краљевине Југославије и југословенска државна идеја// Други светски рат — 50 година касније. Подгорица, 1995. С. 217; Sepic Dragovan, Vlada Ivana Subasica. Zagreb, 1983.

620

McNeely C.L. Constructing the nation-state: international organization and prescriptive action. Westport (Con.), 1995. P. 61; Crawford J.R. The Creation of States in International Law. New York, 1979. P. 62–65.

621

История советских органов государственной безопасности. Ред. Чебриков В.М. М., 1977. С. 405.

622

Односи Југославије и Русије (СССР) 1941–1945. Београд, 1996. С. 74.

623

Майский И.М. Воспоминания советского дипломата, 1925–1945 гг. Ташкент, 1980. С. 536–537; Ржешевский О. Сталин и Черчилль. Встречи. Беседы. Дискуссии: Документы, комментарии, 1941–1945. М., 2004. С. 38, 51.

624

АЈ, ф. 378 «Посланство у Кујбишеву», к. 1, д. 230–231.

625

Terzic M. Jugoslavija u videnjima kraljevske vlade i namesnistva 1941–1945. Doktorska disertacija. Beograd, 2004. S. 265–266; Односи Југославије и Русије (СССР) 1941–1945. Београд, 1996. С. 190.

626

Krizman Bogdan, Jugoslovenske vlade u izbjeglistvu: 1941–1943: dokumenti, Beograd — Zagreb, 1981. S. 73.

627

Запись беседы Молотова с Иденом 9 июня 1942 г. // Ржешевский О. Сталин и Черчилль. Встречи. Беседы. Дискуссии: Документы, комментарии, 1941–1945. М., 2004. С. 316–317.

628

Беседа Молотова с югославским министром иностранных дел Нинчичем 10 июня 1942 г. // Ржешевский О. Сталин и Черчилль. Встречи. Беседы. Дискуссии: Документы, комментарии, 1941–1945. М., 2004. C. 338–339.

629

Советско-английские отношения во время Великой Отечественной войны 1941–1945. В 2 томах. М., 1985. Т. 1. С. 254.

630

Popovic N. Jugoslovensko-sovjetski odnosi u Drugom svetskom ratu (1941–1945). Beograd, 1988. C. 92–95.

631

Terzic M. Jugoslavija u videnjima kraljevske vlade i namesnistva 1941–1945. Doktorska disertacija. Beograd, 2004. S. 267.

632

Terzic M. Jugoslavija u videnjima kraljevske vlade i namesnistva 1941–1945. Doktorska disertacija. Beograd, 2004. S. 267.

633

Terzic M. Jugoslavija u videnjima kraljevske vlade i namesnistva 1941–1945. Doktorska disertacija. Beograd, 2004. S. 267.

634

Popovic N. Jugoslovensko-sovjetski odnosi u Drugom svetskom ratu (1941–1945). Beograd, 1988. С. 96.

635

Popovic N. Jugoslovensko-sovjetski odnosi u Drugom svetskom ratu (1941–1945). Beograd, 1988. С. 83–84.

636

Зелењин В.В. Совјетска војна мисија у Југославији 1944 // Пола века од ослобођења Србије. Београд, 1995. С. 17–18.

637

Органы государственной безопасности СССР в Великой Отечественной войне. М., 2008. Т. 4. Кн. 2. С. 472–474.

638

Органы государственной безопасности СССР в Великой Отечественной войне. М., 2008. Т. 4. Кн. 2. С. 473.

639

Зелењин В.В. Совјетска војна мисија у Југославији 1944 // Пола века од ослобођења Србије. Београд, 1995. С. 17–18.

640

Mackenzie W. The Secret History of SOE: Special Operations Executive 1940–1945. London, 2000. Р. 431–432.

641

Запись беседы тов. Молотова с Иденом и Гопкинсом во время завтрака в английской миссии в Тегеране 30 ноября 1943 г. // Ржешевский О. Сталин и Черчилль. Встречи. Беседы. Дискуссии: Документы, комментарии, 1941–1945. М., 2004. С. 397.

642

Ржешевский О. Сталин и Черчилль. Встречи. Беседы. Дискуссии: Документы, комментарии, 1941–1945. М., 2004. С. 403–404.

643

Запись беседы тов. Молотова с Иденом и Гопкинсом во время завтрака в английской миссии в Тегеране 30 ноября 1943 г. // Ржешевский О. Сталин и Черчилль. Встречи. Беседы. Дискуссии: Документы, комментарии, 1941–1945. М., 2004. С. 403.

644

Ржешевский О. Сталин и Черчилль. Встречи. Беседы. Дискуссии: Документы, комментарии, 1941–1945. М., 2004. С. 406.

645

Саопштење ТАСС од 14. децембра 1943 // Односи Југославије и Русије (СССР) 1941–1945. Београд, 1996. С. 345.

646

Зелењин В.В. Совјетска војна мисија у Југославији 1944 // Пола века од ослобођења Србије. Београд, 1995. С. 19.

647

Новиков Н.В. Воспоминания дипломата (Записки о 1938–1947 гг.). М., 1989. С. 203.

648

Terzic M. Jugoslavija u videnjima kraljevske vlade i namesnistva 1941–1945. Doktorska disertacija. Beograd, 2004. С. 270.

649

Правда. 1944, 5 февраля; Односи Југославије и Русије (СССР) 1941–1945. Београд, 1996. С. 363.

650

Односи Југославије и Русије (СССР) 1941–1945. Београд, 1996. С. 363.

651

Зелењин В.В. Совјетска војна мисија у Југославији 1944 // Пола века од ослобођења Србије. Београд, 1995. С. 17–22.

652

Неуклюжие попытки реабилитации генерала Михайловича // Правда. 1944, 6 февраля.

653

Записници са седница министарског савета Краљевине Југославије 1941–1945. Београд, 2004. С. 423–425; Новиков Н.В. Воспоминания дипломата: (Записки о 1938–1947 гг.). М., 1989, 204.

654

Односи Југославије и Русије (СССР) 1941–1945. Београд, 1996. С. 377.

655

Новиков Н.В. Воспоминания дипломата: (Записки о 1938–1947 гг.). М., 1989. С. 205;Terzic M. Jugoslavija u videnjima kraljevske vlade i namesnistva 1941–1945. Doktorska disertacija. Beograd, 2004. S. 270–271; Односи Југославије и Русије (СССР) 1941–1945. Београд, 1996. С. 378–381.

656

Правда, 1944, 13 апреля; Односи Југославије и Русије (СССР) 1941–1945. Београд, 1996. С. 387.

657

Советско-английские отношения во время Великой Отечественной войны 1941–1945. М., 1985. Т. 2. С. 73.

658

Готовность У.Черчилля уважать советские интересы в Югославии контрастировала с решимостью противостоять им в Греции. (Mackenzie W. The Secret History of SOE: Special Operations Executive 1940–1945. London, 2000. Р. 430–431.) Все было готово к «процентному соглашению» о разделе Восточной Европы. Ржешевский О. Сталин и Черчилль. Встречи. Беседы. Дискуссии: Документы, комментарии, 1941–1945. М., 2004. С. 412–488.

659

Советско-английские отношения во время Великой Отечественной войны 1941–1945. М., 1985. Т. 2. С. 80.

660

Sepic D. Vlada Ivana Subasica. Zagreb, 1983.

661

Tito. Djela. Beograd-Zagreb, 1982. T.13. S.187.

662

Коминтерн и Вторая мировая война. М., 1994. Ч. II. С. 311.

663

Поздняков В.В. Тайная война Иосифа Сталина: советские разведывательные службы в Соединенных Штатах накануне и в начале «холодной войны» 1943–1953 гг. // Сталин и «холодная война». М., 1998; Поздняков В.В. Разведка, разведывательная информация и процесс принятия решений, поворотные пункты раннего периода холодной войны (1944–1953), http://www.pseudology.org/Abel/ColdWar_Razvedka.htm; Venona: Soviet Espionage and the American Response 1939–1957. Laguna Hills (CA), 1996; Venona, «New York to Moscow — 1016» (20, July 1944), «New York to Moscow — 1042» (25 July 1944) http://www.nsa.gov/public_info/_files/venona/1944/20jul_illegal_departure_kgb.pdf. http://www.nsa.gov/public_info/_files/venona/1944/25jul_kgb_agents_yugoslav.pdf.

664

«Деятельность внешней разведки в годы Великой Отечественной войны (1941–1945)», http://svr.gov.ru/history/stage05.htm.

665

Dilas M. Revolucionarni rat. Beograd, 1990. S. 401.

666

Коминтерн и Вторая мировая война. М., 1994. Ч. II. С. 109–114.

667

Там же. С. 10.

668

Там же. С. 11.

669

Трбић В. Мемоари. Београд, 1996. Књ. II. С. 198, 202.

670

Williams H. Parachutes, Patriots and Partisans: The Special Operations Executive and Yugoslavia, 1941–1945. London, 2003. P. 48–49.

671

Ђоновић Ј. Моје везе са Дражом Михајловићем. Београд, 2004. C. 84–86.

672

Williams H. Parachutes, Patriots and Partisans: The Special Operations Executive and Yugoslavia, 1941–1945. London, 2003. P. 48.

673

Ђоновић Ј. Моје везе са Дражом Михајловићем. Београд, 2004. C. 84–86.

674

Трбић В. Мемоари. Београд, 1996. Књ. II. С. 202–204.

675

Williams H. Parachutes, Patriots and Partisans: The Special Operations Executive and Yugoslavia, 1941–1945. London, 2003. P. 54.

676

Трбић В. Мемоари. Београд, 1996. Књ. II. С. 202–204.

677

Ђоновић Ј. Моје везе са Дражом Михајловићем. Београд, 2004. C. 85.

678

Wheeler M.C. Britain And The War For Yugoslavia, 1940–1943. New York, 1980.

679

Николић.К. Предговор проређивача // Ђоновић Ј. Моје везе са Дражом Михајловићем. Београд, 2004. C. 20.

680

1941 год/Россия. XX век. Документы, в 2 книгах. М.,1998. Кн. 1. С. 310–311.

681

Коминтерн и Вторая мировая война. М., 1994. Ч. II. С. 109–114.

682

Stafford D. Britain and the European Resistance 1940–1940: A Survey of SOE, with Documents, Toronto — London, 1983; Foot M.R.D. Resistance: An Analysis of European Resistance to Nazism, London, 1976; Moore B. Resistance in Western Europe. Oxford, 2000.

683

Лебедева Н.С. Наринский М.М. Коминтерн и Вторая мировая война (после 22 июня 1941) // История Коммунистического Интернационала. 1919–1943. Документальные очерки. М., 2002. C. 192–202.

684

Трбић В. Мемоари. Београд, 1996. Књ.II. С. 188.

685

Там же. С. 188–189.

686

Policijski elaborat. Ruska emigracija u Jugoslaviji. Bileca, 1953. С. 723–730.

687

Димитријевић Б., Николић К. Ђенерал Михајловић. Биографија… Београд, 2004. С. 107.

688

Там же. С. 94.

689

Топаловић Ж. Србија под Дражом. Београд, 2004. С. 184.

690

Williams H. Parachutes, Patriots and Partisans: The Special Operations Executive and Yugoslavia, 1941–1945. London, 2003. P. 49.

691

Николић К. Предговор проређивача // Ђоновић Ј. Моје везе са Дражом Михајловићем. Београд, 2004. C. 24.

692

Очерки истории российской внешней разведки. М., 1999. Т. 3. С. 203–216, 385–399.

693

Шарапов Э.П. Наум Эйтингон — карающий меч Сталина. С.-Петербург, 2003; Ставинский Э. Зарубины: Семейная резидентура. М., 2003.

694

Димитријевић Б., Николић К. Ђенерал Михаиловић. Биографија. Београд, 2004. С. 200–201.

695

Очерки истории российской внешней разведки. М., 1999. Т. 3. С. 385–399; Mackenzie W. The Secret History of SOE: Special Operations Executive 1940–1945. London, 2000. Р. 393–403.

696

Старков Б.А. Панславянская идея в Советской России // Европа и Срби. Београд, 1996. С. 481.

697

Горчаков О.А. Ян Берзин — командарм ГРУ. Санкт-Петербург, 2004.

698

Димитријевић Б., Николић К. Ђенерал Михајловић. Биографија. Београд, 2004. С. 66–72.

699

Старков Б.А. Панславянская идея в Советской России // Европа и Срби. Београд, 1996. С. 485–486.

700

Плећаш Н. Ратне године. Београд, 2004. С. 107.

701

Topalovic Z. Jugoslavija. Zrtvovani saveznik. London, 1970, s. 28.

702

Тесемников В. Югославская одиссея Федора Махина // Родина, 2007, № 8.

703

Dedijer V. Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita. Beograd, 1984, T. 3. С. 154.

704

АЈ, CK KPJ-KI, 1942/191.

705

АЈ, CK KPJ-KI, 1942/204.

706

АЈ, CK KPJ-KI, 1942/210.

707

АЈ, CK KPJ-KI, 1942/217.

708

АЈ, CK KPJ-KI, 1942/219.

709

АЈ, CK KPJ-KI, 1942/219.

710

Wuscht J. Jugoslawien und das Dritte Reich. Eine dokumentierte Geschichte der deutsch-jugoslawischen Beziehungen 1933–1945. Stuttgart, 1969. S. 307.

711

Дедијер В., Екмечић М., Божић И., Ћирковић С. Историја Југославије. Београд, 1972. С. 473.

712

Николић К. Предговор проређивача // Ђоновић Ј. Моје везе са Дражом Михајловићем. Београд, 2004. C.22.

713

West N., Tsarev O. The Crown Jewels: The British Secrets at the Heart of the KGB Archives. New Haven, 1999; Hamrick S. J. Deceiving the Deceivers: Kim Philby, Donald Maclean, and Guy Burgess. New Haven, 2004.

714

British Intelligence in the Second World War: Its Influence on Strategy and Operations. V.3, P.1, London, 1984. Р. 501–503.

715

Cripps J. Mihailovic or Tito? How the Codebreakers Helped Churchill Choose // Action This Day. London-New York, 2001. Р. 237–263.

716

British Intelligence in the Second World War: Its Influence on Strategy and Operations. V.3, P.2. London, 1988, Р. 850–851.

717

Bailey R. Communist in SOE: Explaining James Klugmann’s Recruitment and Retention // Intelligence and National Security, 2005, № 20. Р. 72–97; Martin D. The Web of Disinformation: Churchill’s Yugoslav Blunder, San Diego — New York, 1990.

718

Mackenzie W. The Secret History of SOE: Special Operations Executive 1940–1945. London, 2000. Р. 112–133.

719

Коминтерн и Вторая мировая война. М., 1994. Ч. II. С. 182.

720

Плећаш Н. Ратне године. Београд, 2004. С. 231.

721

Рачев С. Англия и съпротивителното движение на Балканитe 1940–1945. София, 1978. С. 86, 88.

722

Плећаш Н. Ратне године. Београд, 2004. С. 150–155, 200–203.

723

Mackenzie W. The Secret History of SOE: Special Operations Executive 1940–1945. London, 2000. Р. 112–133.

724

Prpic B. Preko Atlantika u partizane. Zagreb, 1965. С. 19–27, 132, 146–150.

725

McLaren R. Canadians behind enemy lines, 1939–1945. Vancouver, 2004. Р. 151.

726

Авакумовић И. Михаиловић према немачким документима. Београд, 2004. С. 158.

727

Виторовић А. Централна Србија. Београд, 1967. С. 542; Зборник НОР. Т. I, књ. 7. Београд, 1955. С. 28.

728

Милуновић М. Од немила до недрага. Београд, 1992. С. 36–37; Пилетић В. Судбина српског официра. Крагујевац, 2002. С. 98; Topalovic Z. Jugoslavija. Zrtvovani saveznik. London, 1970. С. 43.

729

ВА к. 128, ф. 13, д. 11. С. 179.

730

Русский Корпус на Балканах во время II Великой войны 1941–1945 гг. Cб. II. С.-Петербург, 1999. С. 167.

731

Рутам Џ. Пуцањ у празно. Београд, 2004. С. 233.

732

Казак В.Н. Побратимы. Советские люди в антифашистской борьбе народов Балканских стран. М., 1975. С. 14–74; ЦАМО РФ, ф. 52 сд ПО, д.102 «Краткий очерк истории Русского партизанского батальона в Югославии», л. 7 — 12; Бабушева Т.С. Советски граѓани во НОВ на Југославија // Гласник (Скопје), 1981, № 1. С. 211–227.

733

Рутам Џ. Пуцањ у празно. Београд, 2004. С. 233, 279–280, 290–291.

734

Плећаш Н. Ратне године. Београд, 2004. С. 183–184.

735

Трбић В. Мемоари. Београд, 1996. Књ. II. С. 189.

736

«Ночь над Белградом». Композитор: Н.Богословский, слова песни: Б. Ласкин. Фильм «Ночь над Белградом»// Боевой киносборник. № 8, СССР, Ташкентская к/с, снят 1941, экран — 07.02.1942.

737

Mackenzie C. Eastern Epic. London, 1951; Rooney D. Wingate and the Chindits. London, 1994.

738

Органы государственной безопасности СССР в Великой Отечественной войне. М., 2008.

739

Дедијер В. Јосип Броз Тито, прилози за биографију. Београд, 1955. С. 337–377.

740

Поповић Н. Југословенско-совјетски односи у Другом светском рату. Београд, 1988.

741

Сообщение спецкора ТАСС из Каира // Правда. 1944, 17 января.

742

Вторая мировая война: Актуальные проблемы. Отв. ред. О.А. Ржешевский. М., 1995. С. 72–75.

743

Голованов А. Дальняя бомбардировочная. Воспоминания главного маршала авиации. М., 2007. С. 268, 496; Винаров И. Бойцы тихого фронта: Воспоминания разведчика. М., 1971. С. 361–367; Зевелев А.И. и др. Ненависть, спрессованная в тол. М., 1991. С. 287.

744

Черкассов К.С. Генерал Кононов. Мюнхен, 1965. С. II/14 — 15.

745

Barker E. British policy in south-east Europe in the Second World War. London, 1976. Р. 163.

746

McLaren R. Canadians behind enemy lines, 1939–1945. Vancouver, 2004. Р. 138–139.

747

Deakin F.W.D. The Embattled Mountain. London, 1971; Mackenzie W. The Secret History of SOE: Special Operations Executive 1940–1945. London, 2000. Р. 428–431.

748

Потомок древнего шотландского клана Мак-Лейн в тридцатых годах работал в качестве дипломата в Москве, где совершал нелегальные поездки по стране в закрытые для иностранных дипломатов районы. С 1939 г. Мак-Лейн надел военную форму, в 1942 г. в составе только что созданного британского спецназа САС участвовал в операциях в Северной Африке.

749

Зеленин В.В. Операция «Ход конем» // Советское славяноведение. 1974. № 3; Зелењин В.В. Совјетска војна мисија у Југославији 1944. // Пола века од ослобођења Србије. Београд, 1995. С. 17.

750

Штеменко С.М. Генеральный штаб в годы войны. М., 1989.Кн. 2, С. 291–292.

751

На приеме у Сталина. Тетради (журналы) записей лиц, принятых И.В. Сталиным (1924–1953 гг.). М., 2008. С. 404.

752

Maklejn F. Rat na Balkanu. Beograd, 1980. G. 11.

753

Колпакиди А.И., Прохоров Д.П. Империя ГРУ. Очерки истории российской военной разведки. М., 1999; справочник «Общевойсковые армии», справочник «Командный состав РККА и РКВМФ в 1941–1945 гг., http://www.soldat.ru/spravka/.

754

Горшков А. Народ берется за оружие // Они защищали Тулу. Воспоминания и очерки. Тула, 1965. С. 3 — 33.

755

Зелењин В.В. Совјетска војна мисија у Југославији 1944 // Пола века од ослобођења Србије. Београд, 1995. С. 20.

756

Лурье В.М., Кочик В.Я. ГРУ: дела и люди. Санкт-Петербург — М., 2002.

757

Зелењин В.В. Совјетска војна мисија у Југославији 1944 // Пола века од ослобођења Србије. Београд, 1995. С. 20.

758

Там же. С. 20.

759

Штеменко С.М. Генеральный штаб в годы войны. М., 1989. Кн. 2. С. 291–292.

760

Корнеев Н.В. Военная миссия СССР в Югославии // Советские вооруженные силы в борьбе за освобождение народов Югославии. М., 1960. С. 201.

761

Зелењин В.В. Совјетска војна мисија у Југославији 1944 // Пола века од ослобођења Србије. Београд, 1995. С. 17.

762

Шорников А.С. Наши полеты в Югославию // Советские вооруженные силы в борьбе за освобождение народов Югославии. М., 1960. С. 214–215; Зелењин В.В. Совјетска војна мисија у Југославији 1944 // Пола века од ослобођења Србије. Београд, 1995. С. 20–21.

763

Зелењин В.В. Совјетска војна мисија у Југославији 1944 // Пола века од ослобођења Србије. Београд, 1995. С. 21.

764

Зелењин В.В. Совјетска војна мисија у Југославији 1944 // Пола века од ослобођења Србије. Београд, 1995. С. 21.

765

Velebit V. Secanja. Zagreb, 1983. S. 165.

766

Дедијер В. Јосип Броз Тито, прилози за биографију. Београд, 1955. С. 389–391.

767

Dilas M. Revolucionarni rat. Beograd, 1990. S. 368.

768

Корнеев Н.В. Военная миссия СССР в Югославии // Советские вооруженные силы в борьбе за освобождение народов Югославии. М., 1960. С. 201; Зелењин В.В. Совјетска војна мисија у Југославији 1944 // Пола века од ослобођења Србије. Београд, 1995. С. 21–22; Шорников А.С. Наши полеты в Югославию // Советские вооруженные силы в борьбе за освобождение народов Югославии. М., 1960. С. 214–215.

769

Зелењин В.В. Совјетска војна мисија у Југославији 1944 // Пола века од ослобођења Србије. Београд, 1995. С. 20.

770

Popovic K. Beleske uz ratovanje. Beograd, 1988. S. 199.

771

Dilas M. Revolucionarni rat. Beograd, 1990. S. 369.

772

Waugh E. Sword of Honour Trilogy (Men at Arms, 1952; Officers and Gentlemen, 1955; Unconditional Surrender, 1961).

773

Maklejn F. Rat na Balkanu. Beograd, 1980. G. 11.

774

Дедијер В. Јосип Броз Тито, прилози за биографију. Београд, 1955. С. 392; Velebit V. Secanja. Zagreb, 1983. S. 165; Зелењин В.В. Совјетска војна мисија у Југославији 1944 // Пола века од ослобођења Србије. Београд, 1995. С. 23.

775

Поповић Н. Југословенско-совјетски односи у Другом светском рату. Београд, 1988. С. 187–207.

776

Popovic K. Beleske uz ratovanje. Beograd, 1988. S. 193.

777

На приеме у Сталина. Тетради (журналы) записей лиц, принятых И.В. Сталиным (1924–1953 гг.). М., 2008. С. 433.

778

Костромин Л.П. Наша разведка в Болгарии // Очерки истории российской внешней разведки. М., 1999. Т. 4; Нажесткин О.И. Венгерские мотивы на турецкой земле // Очерки истории российской внешней разведки. М., 1999. Т. 4.

779

Никифоров А.Н. Система радиосвязи Советской военной миссии в Югославии в годы ВОВ // Позывные военной разведки (Воспоминания ветеранов службы радиосвязи военной разведки). М., 1998.

780

Корнеев Н.В. Военная миссия СССР в Югославии // Советские вооруженные силы в борьбе за освобождение народов Югославии. М., 1960. С. 202; Dilas M. Revolucionarni rat. Beograd, 1990. S. 386.

781

Bennett R. Knight’s Move at Drvar: Ultra and the Attempt on Tito’s Life, 25 May 1944 // Journal of Contemporary History. 1987, Apr. Р. 195–208.

782

Maklejn F. Rat na Balkanu. Beograd, 1980. G. 12; Roberts W.R. Tito, Mihailovic and the Allies, 1941–1945. New Brunswick (NJ), 1973. Р. 228–229.

783

McConville M. Knight’s move in Bosnia and the British rescue of Tito 1944 // The RUSI. 1997, December. Р. 61–69.

784

Шорников А.С. Наши полеты в Югославию // Советские вооруженные силы в борьбе за освобождение народов Югославии. М., 1960. С. 217–218; Корнеев Н.В. Военная миссия СССР в Югославии // Советские вооруженные силы в борьбе за освобождение народов Югославии. М., 1960. С. 203–204; Никифоров А.Н. Система радиосвязи Советской военной миссии в Югославии в годы ВОВ // Позывные военной разведки (Воспоминания ветеранов службы радиосвязи военной разведки). М., 1998; Зелењин В.В. Совјетска војна мисија у Југославији 1944 // Пола века од ослобођења Србије. Београд, 1995. С. 25–26; Голованов А. Дальняя бомбардировочная. Воспоминания главного маршала авиации. М., 2007. С. 510–515.

785

Штеменко С.М. Генеральный штаб в годы войны. М., 1989, Кн. 2. С. 388–389.

786

Корнеев Н.В. Военная миссия СССР в Югославии // Советские вооруженные силы в борьбе за освобождение народов Югославии. М., 1960. С. 203; Никифоров А.Н. Система радиосвязи Советской военной миссии в Югославии в годы ВОВ // Позывные военной разведки (Воспоминания ветеранов службы радиосвязи военной разведки). М., 1998.

787

Голованов А. Дальняя бомбардировочная. Воспоминания главного маршала авиации. М., 2007. С. 510–515.

788

Корнеев Н.В. Военная миссия СССР в Югославии // Советские вооруженные силы в борьбе за освобождение народов Югославии. М., 1960. С. 204.

789

Никифоров А.Н. Система радиосвязи Советской военной миссии в Югославии в годы ВОВ // Позывные военной разведки (Воспоминания ветеранов службы радиосвязи военной разведки). М., 1998.

790

Михайлов П.М. После заката — взлет. Смоленск, 1988. Ч. 2. «Под звездами Эллады».

791

На приеме у Сталина. Тетради (журналы) записей лиц, принятых И.В. Сталиным (1924–1953 гг.). М., 2008. С. 439.

792

Корнеев Н.В. Военная миссия СССР в Югославии // Советские вооруженные силы в борьбе за освобождение народов Югославии. М., 1960. С. 204

793

Мак-Лейн. Maklejn F. Rat na Balkanu. Beograd, 1980. G. 13

794

Рак П.Г. В глубоком тылу врага // Советские вооруженные силы в борьбе за освобождение народов Югославии. М., 1960. С. 211.

795

Старинов И.Г. Мины замедленного действия: размышления партизана-диверсанта. М., 1999.

796

Скорцени О. Секретные задания РСХА. М., 1999.

797

Dilas M. Revolucionarni rat. Beograd, 1990. S. 396.

798

Maklejn F. Rat na Balkanu. Beograd, 1980. G. 16.

799

Dilas M. Revolucionarni rat. Beograd, 1990. S. 397.

800

Михайлов П.М. Полеты к югославским партизанам // Советские вооруженные силы в борьбе за освобождение народов Югославии. М., 1960. С. 221.

801

Старинов И.Г. Мины замедленного действия: размышления партизана-диверсанта. М., 1999.

802

Дедијер В. Јосип Броз Тито, прилози за биографију. Београд, 1955. С. 412–415.

803

На приеме у Сталина. Тетради (журналы) записей лиц, принятых И.В. Сталиным (1924–1953 гг.). М., 2008. С. 303; Ржешевский О. Сталин и Черчилль. Встречи. Беседы. Дискуссии: Документы, комментарии, 1941–1945. М., 2004.

804

Dilas M. Revolucionarni rat. Beograd, 1990, s. 399.

805

На приеме у Сталина. Тетради (журналы) записей лиц, принятых И.В. Сталиным (1924–1953 гг.). М., 2008. С. 715.

806

Ржешевский О. Сталин и Черчилль. Встречи. Беседы. Дискуссии: Документы, комментарии, 1941–1945. М., 2004. С. 412–488.

807

Голованов А. Дальняя бомбардировочная. Воспоминания главного маршала авиации. М., 2007. С. 524.

808

На приеме у Сталина. Тетради (журналы) записей лиц, принятых И.В. Сталиным (1924–1953 гг.). М., 2008. С. 595.

809

АП РФ, ф. 45, оп. 1, д. 397. л. 107–110; Лавренов С.А. Попов И.М. Советский Союз в локальных войнах и конфликтах. М., 2003. С. 707–710.

810

РГАСПИ, ф. 82 «В.М. Молотов», оп. 2, д. 1370. С. 17.

811

Dilas M. Revolucionarni rat. Beograd, 1990. S. 400; Дедијер В. Јосип Броз Тито, прилози за биографију. Београд, 1955. С. 415.

812

Никифоров А.Н. Система радиосвязи Советской военной миссии в Югославии в годы ВОВ // Позывные военной разведки (Воспоминания ветеранов службы радиосвязи военной разведки). М., 1998.

813

Manojlovic O. «Siroka strana moja rodnaja» Spomenici sovjetskim vojnicima podizani u Srbiji 1944–1954 // Tokovi istorije. 2005, № 1–2.

814

Ђилас М. Разговори са Стаљином. Београд, 1962.

815

Симић П. Тито. тајна века. Београд, 2009. С. 175, 178 и др.

816

Зундхаузен Х. Историја Србије од 19. до 21. века. Београд, 2009. С. 366–367.

817

Васильева Н.В. Российский воин на Балканах в двух мировых войнах: исторические цели и реалии поведения. (Дискуссионные аспекты) // Человек на Балканах в эпоху кризисов и этнополитических столкновений ХХ века. С.-Петербург, 2002. С. 144.

818

Советские вооруженные силы в борьбе за освобождение народов Югославии. М., 1960. С. 54–80.

819

Ослободилачки рат народа Југославије 1941.-1945. Београд, 1958. С. 274–331.

820

Россия и СССР в войнах XX века: Статистическое исследование. М., 2001. С. 300.

821

Цолић М. Преглед операција на југословенском ратишту: 1941–1945. Београд, 1988; Цолић М. Пола века од ослобођења Србије. Београд, 1995. С. 151; Львов А., Мощанский И. На земле Югославии, Белградская стратегическая наступательная операция (28 сентября — 20 октября 1944). М., 2005. С. 15–16.

822

Brigade u NOR // Vojna enciklopedija. Beograd, 1971. Т. 2. S. 28.

823

Сообщения ТАСС // Правда. 1944, 28 сентября.

824

Советско-американские отношения во время Великой Отечественной войны 1941–1945. М., 1984. Т. 2. С. 218.

825

Petranovic B. Srbiјa u Drugom svetskom ratu 1939–1945. Beograd, 1992. С. 630.

826

Поповић Н. Југословенско-совјетски односи у Другом светском рату. Београд, 1988. С. 154–157.

827

Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd, 1988. S. 90.

828

Русский Корпус на Балканах во время II Великой войны 1941–1945 гг. Cб. II. С.-Петербург, 1999. С. 275.

829

Чхеидзе А.А. Записки дунайского разведчика. М., 1984. С. 69; Стрехнин Ю. Отряд Бороды. Невыдуманные истории. Чебоксары, 1969. С. 122.

830

Судец В.А. Авиация в боях за освобождение Югославии // Советские вооруженные силы в борьбе за освобождение народов Югославии. М., 1960. С. 122; ЦАМО РФ, ф. 17 ВА, д. 305 «Журнал боевых действий за сентябрь 1944», л. 29–67.

831

Милуновић М. Од немила до недрага. Београд, 1992. С. 52–55; Пилетић В. Судбина српског официра. Крагујевац, 2002. С. 100–110.

832

Шлемин И.Т. Войска 46-й армии в борьбе за освобождение Югославии// Советские вооруженные силы в борьбе за освобождение народов Югославии. М., 1960. С. 158; Толубко В.Ф., Барышев Н.И. От Видина до Белграда. Историко-мемуарный очерк о боевых действиях советских танкистов в Белградской операции. М., 1968. С. 92.

833

Свердлов А.В. Воплощение замысла. М., 1987. С. 90–91.

834

Коленько В.А. Братишки с «полундрой» в атаку идут…// Рязанские ведомости. 2004, 19 августа.

835

Поповић Н. Југословенско-совјетски односи у Другом светском рату. Београд, 1988. С. 156.

836

Кривицкий А. Русский офицер за рубежом. М., 1946. С. 20; Кривицкий А.Ю. Не забуду вовек. М., 1964. С. 1.

837

Советские вооруженные силы в борьбе за освобождение народов Югославии. М., 1960; Loktionov I. Dunavska flotila u velikom otadzbinskom ratu: 1941–1945, Beograd, 1966; Локтионов И.И. Дунайская флотилия в Великой Отечественной войне. М., 1962;Толубко В.Ф., Барышев Н.И., От Видина до Белграда. Историко-мемуарный очерк о боевых действиях советских танкистов в Белградской операции. М., 1968; Шкодунович Н.Н, Трго Ф. Белградская операция. Под ред. Бирюзов С.С., Хамович Р. М., 1964; Beogradska operacija: okrugli sto 18.10.1984. Beograd,1985; Beogradska operacija. Beograd, 1989.

838

Пајовић Љ. Сремски фронт: 1944–1945. Београд, 1979; Тмушић Д., Анић Н. Сремски фронт: 23.X.1944 — 13. IV.1945. Нови Сад, 1987; Рајић М. Сремски фронт: српски мартирологион // Банатски весник. 1993, № 1/2. С. 16–18.

839

Beogradska operacija. Beograd, 1989. S. 263.

840

Шкодунович Н.Н, Трго Ф. Белградская операция. Под ред. Бирюзов С.С., Хамович Р. М., 1964. С. 266.

841

Mitcham S.W.The German Defeat in the East, 1944–1945. Westport (CT), 2001. P. 205.

842

«Подвиг двенадцати гвардейцев», «Звезда Советов» (Армейская газета 57 А) 1.11.44.

843

Beogradska operacija. Beograd, 1989.

844

Кузнечевский В.Д. Кто освобождал Югославию — Красная армия или партизаны? // Гудок. 2005, 10 февраля. http://www.rusk.ru/monitoring_smi/2005/02/10/neizvestnye_stranicy_vojny/.

845

Haris I. Dnevnik diverzantskih akcija u Hrvatskoj. Zagreb, 1977.

846

Слуцкий Б. Записки о войне // О других и о себе. М., 2005. С. 68–69.

847

Слуцкий Б. Записки о войне // О других и о себе. М., 2005. С. 79; Скоморохов Н.М. Боем живет истребитель. М., 1975. С. 219–220.

848

Россия и СССР в войнах XX века: Статистическое исследование. М., 2001. С. 300, 302.

849

Srbi u ratnom dnevniku Vermahta, prer. Zivkovic N. Beograd, 2003, S. 144–146.

850

ЦАМО РФ, ф. 233 сд, д. 35, л. 283; д. 34, л. 162–165.

851

Герои Советского Союза: Краткий биографический словарь. Т. 2. М., 1988.

852

Кузьмин М.К. Медики — Герои Советского Союза. М.,1970; Бессмертные подвиги. М., 1980; Герои Советского Союза: Краткий биографический словарь. Т. 1. М., 1987.

853

Bozic N. Batinska bitka. Novi Sad, 1990.

854

Шарохин М.Н., Петрухин В.С. Путь к Балатону. М., 1966.

855

ЦАМО РФ, ф. 57 А, д. 406, л. 1 — 56.

856

ЦАМО РФ, ф. 57 А, д. 349 л. 394–398, д. 406, л. 1 — 56.;Bozic N. Batinska bitka. Novi Sad, 1990.

857

Герои Советского Союза: Краткий биографический словарь. Т. 2. М., 1988.

858

ЦАМО РФ, ф. 233 сд, д.33, л. 168–179.

859

Решетов С.Н. В пехоте такое бывало часто // Дуэль. 2003, 6 мая; Решетов С.Н. Воспоминания // «Победа-60». http://www.pobeda-60.ru/main.php?trid=6643.

860

Pencz R. For the Homeland! The History of the 31st Waffen-SS Volunteer Grenadier Division. Danubian-Swabian Grenadiers on the Danube and in Silesia Helion & Company, Solihull, 2002.

861

ЦАМО РФ, ф. 68 ск, д. 244, л. 261–290.

862

ЦАМО РФ, ф. 233 сд, д. 37, л. 201; ф. 17 ВА, д. 250, л. 2 — 29, д. 309, л. 1 — 117; Bozic N. Batinska bitka. Novi Sad, 1990.

863

ЦАМО РФ, ф. 233 сд, д. 37, л. 201.

864

Шарохин М.Н., Петрухин В.С. Путь к Балатону. М., 1966.

865

Локтионов И.И. Дунайская флотилия в Великой Отечественной войне. М., 1962.

866

ЦАМО РФ, ф. 52 сд, д. 10, л. 166–214.

867

ЦАМО РФ, ф. 233 сд, д. 93, л. 267–269; ЦАМО РФ, ф. 57 А, д. 477 л. 667.

868

Васильева Н.В. и др. Балканский узел, или Россия и «Югославский фактор» в контексте политики великих держав на Балканах в XX. М., 2005. С. 168, 195, 182.

869

Беляков С.С. Усташи: между фашизмом и этническим национализмом. Екатеринбург, 2009.

870

Пилько Н.С. Словения в годы оккупации. С.-Петербург, 2009.

871

Petranovic B. Srbiјa u Drugom svetskom ratu 1939–1945. Beograd, 1992.

872

«Совершенно секретно! Только для командования!» Стратегия фашистской Германии в войне против СССР. Документы и материалы. М., 1967. С. 544.

873

Маодуш С. Стаљинско-караљевска дружба // Народна армија, 1952, 31.јануар; Ubiјeni ljudski obziri. Zlocinstva crvenoarmeјaca u Јugoslaviјi. Sarajevo-? 1953 —?. S. 56.

874

Tomasevic J. Cetnici u Drugom svjetskom ratu 1941–1945, Zagreb 1979. С. 346–349.

875

Зборник НОР. Т. XIV. књ. 4. Београд, 1985. С. 402–403, 869–882.

876

Николић К. Историја равногорског покрета: 1941–1945. Београд, 1999; Самарџић М. Борбе четника против Немаца и усташа 1941–1945. Т. 2. Крагујевац, 2006; Давидовић Г., Тимотијевић М. Затамњена прошлост. Историја равногораца чачанског краја. Чачак — Краљево, 2004. С. 132–166.

877

Милуновић М. Од немила до недрага. Београд, 1992. С. 48; Пилетић В. Судбина српског официра. Крагујевац, 2002. С. 107–120.

878

Пилетић В. Судбина српског официра. Крагујевац, 2002. С. 117.

879

Пилетић В. Судбина српског официра. Крагујевац, 2002. С. 126; Зборник НОР. Т. XIV књ. 4. Београд, 1985. С. 378.

880

Topalovic Z. Jugoslavija. Zrtvovani saveznik. London, 1970. С. 70–71.

881

Трбић В. Мемоари. Београд, 1996. Књ. II. С. 180.

882

Органы государственной безопасности СССР в Великой Отечественной войне. М., 2000. Т. 2, кн. 1. С. 492–493; Т. 2, кн. 2. С. 27–30; История советских органов государственной безопастности//Ред. В.М. Чебриков. М., 1977. С. 405–409; Английская разведка. М., 1963. С. 31–35.

883

Всеволодов В.А. Срок хранения — постоянно: краткая история лагеря военнопленных и интернированных УПВИ НКВД-МВД СССР № 27 (1942–1950 гг.). М., 2003.

884

Loncarevic D. Specijalna misija. Beograd, 1991. С. 84, 124; Пилетић В. Судбина српског официра. Крагујевац, 2002. С. 130–184.

885

Пилетић В. Судбина српског официра. Крагујевац, 2002. С. 130–184.

886

ЦАМО РФ, ф. 57 А, д. 349 л. 309–312.

887

Рутам Џ. Пуцањ у празно. Београд, 2004. С. 233, 290.

888

Милуновић М. Од немила до недрага. Београд, 1992. С. 49–55.

889

Пилетић В. Судбина српског официра. Крагујевац, 2002. С. 117–118.

890

Милуновић М. Од немила до недрага. Београд, 1992. С. 53–55.

891

Зборник НОР. Т. XIV књ. 4. Београд, 1985. С. 402.

892

Слуцкий Б. Записки о войне // О других и о себе. М., 2005. С. 64.

893

Слуцкий Б. Записки о войне // О других и о себе. М., 2005. С. 64.

894

NARA, Declassified: NND 877 092 by AB 12/30/2004, Report on Partisan Intelligence — Effect of Mihailovich Intelligence Unit to Gen. Wm. J.Donovan from Col. E.C.Huntington, 31 August 1944; Orders to Lt. Col. Robert H. McDowell, AUS from Edward J. Green, Lt. Comdr., USNR. Headquarters company B, 2677th Regiment, Office of strategic services (Prov), APO 534, U.S. Army, 15 August 1944.

895

Младеновић М. Лажни идоли и варљиви идеали. Београд, 2004. С. 350.

896

Белградская операция. М., 1964. С. 262.

897

Милојевић Ј. и др. Крушевац: ослобођени град. Крушевац, 1966; Јанковић Б. IV пролетерска црногорска бригада. Београд, 1975.

898

Зборник НОР. Т. XIV, књ. 4. Београд, 1985. С. 869–882.

899

Krammer E. Ocevidac Gradanskog rata u Srbiji, prir. M.Pavlovic. // Istorija 20. veka. 2007, № 1.

900

ЦАМО РФ, ф. 68 ск, д. 242, л. 268.

901

Полянский А. Мы и четники; Политанский А. Коварство наших союзников // Русский Корпус на Балканах во время II Великой войны 1941 г. Cб. II. С.-Петербург, 1999.

902

Krammer E. Ocevidac Gradanskog rata u Srbiji, prir. M. Pavlovic // Istorija 20. veka. 2007, № 1.

903

ЦАМО РФ, ф. 68 ск, д. 242, л. 265.

904

NARA, Declassified: NND 877 092 by AB 12/30/2004. Orders to Lt. Col. Robert H. McDowell, AUS from Edward J. Green, Lt. Comdr., USNR. Headquarters company B, 2677th Regiment, Office of strategic services (Prov), APO 534, U.S.Army. 15 August 1944.

905

Зборник НОР. Т. XIV књ. 4. Београд, 1985. С. 869–882.

906

Слуцкий Б. Записки о войне // О других и о себе. М., 2005, 1945. С. 24, 90; Дробязко С.И. Под знаменами врага. М., 2005. С. 216.

907

ЦАМО РФ, ф. 68 ск, д. 242, л. 270–281. «Справка о составе и дислокации Югославской армии, немецких войск на Балканах на 19 сентября 1944 г. и реакционных войск Павелича, Недича, Михайловича и Рупника на 5 сентября 1944 г.».

908

ЦАМО РФ, ф. 431 сп, д. 3, л. 116, «Боевой приказ № 35 штадива 52. 24.00 13.10.44».

909

ЦАМО РФ, ф. 52 сд, д. 51, «Боевые отзывы», л. 1–2.

910

Pavlovic M. Ocevidac Gradanskog rata u Srbiji, Istorija 20 veka, 1/2007, p. 179.

911

Зборник НОР. Т. XIV, књ. 4. Београд, 1985. С. 869–882.

912

Kumm O. Vorwarts Prinz Eugen! Geschichte der 7. SS-Freiwilligen Gebirgs Division «Prinz Eugen», Dresden, 2007.

913

Младеновић М. Лажни идоли и варљиви идеали. Београд, 2004. С. 346.

914

Krammer. E. Ocevidac Gradanskog rata u Srbiji, prir. M. Pavlovic // Istorija 20. veka. 2007, № 1; Самарџић М. Борбе четнка против Немаца и усташа. 1941–1945. Т. 2. С. 258.

915

Югославия. Экономический и политический очерк // Звезда Советов (Армейская газета 57 А). 1944, 4 октября.

916

ЦАМО РФ, ф. 52 сд, д. 51, «Боевые отзывы», л. 1–2.

917

Зборник НОР. Т. XIV, књ. 4. Београд, 1985. С. 869–882.

918

Зборник НОР. Т. XIV, књ. 4. Београд, 1985. С. 869–882.

919

ЦАМО РФ, ф. 68 ск, д. 242.

920

Krammer E. Ocevidac Gradanskog rata u Srbiji, prir. M. Pavlovic // Istorija 20. veka. 2007, № 1.

921

Зборник НОР. Т. XIV књ. 4. Београд, 1985. С. 869–882.

922

ЦАМО РФ, ф. 52 сд, д. 48, «Боевые донесения», л. 67–70.

923

Младеновић М. Лажни идоли и варљиви идеали. Београд, 2004. С. 347–350.

924

ЦАМО РФ, ф. 16 ошсб. Алфавитная книга офицерского состава, п. 165, 260, 741, 744, 749, 897, 921, 926, 934, 946, 947, 950, 974.

925

Младеновић М. Лажни идоли и варљиви идеали. Београд, 2004. С. 347–350.

926

ЦАМО РФ, ф. 52 сд, д.36, «Политические донесения», л. 61–62.

927

Михин П.А. «Артиллеристы, Сталин дал приказ!» Мы умирали, чтобы победить. М., 2006. С. 319–320.

928

ЦАМО РФ, ф. 52 сд, д. 51, «Боевые отзывы», л. 1–2.

929

Михин П.А. «Артиллеристы, Сталин дал приказ!» Мы умирали, чтобы победить. М., 2006. С. 324–325.

930

ВА, собр. «Четничка архива», к. 110, ф. 7, л. 12–13.

931

ЦАМО РФ, ф. 68 ск, д. 244, «Разведсводки корпуса с приложением схем», л. 256.

932

Зборник НОР. Т. XIV, књ. 4. Београд, 1985. С. 402, 579.

933

Затамњена прошлост. Историја равногораца чачанског краја. Чачак — Краљево, 2004. Књ. 3. С. 140–150.

934

Полянский А. Мы и четники; Политанский А. Коварство наших союзников // Русский Корпус на Балканах во время II Великой войны 1941–1945 гг. Cб. II. С.-Петербург, 1999.

935

Николић К. Историја равногорског покрета: 1941–1945. Београд, 1999. Књ. 2. С. 294–296.

936

Давидовић Г., Тимотијевић М. Затамњена прошлост. Историја равногораца чачанског краја. Чачак — Краљево, 2004. Књ. 3. С. 152.

937

ЦАМО РФ, ф. 68 ск, д.244. л. 258.

938

ЦАМО РФ, ф. 68 ск, д.124, «Боевые решения с приложением схем», л. 298.

939

Popovic N. Jugoslovensko-sovjetski odnosi u Drugom svetskom ratu (1941–1945). Beograd, 1988. S. 240–248; Bojna pot brigad, ustanovljenih v ZSSR. Maribor, 1984; Paunic Z. Secanja na ratne dane 1941–1945. Novi Sad, 1997; Loncarevic D. Specijalna misija. Beograd, 1991.

940

Loncarevic D. Specijalna misija. Beograd, 1991. С. 123.

941

Paunic Z. Secanja na ratne dane 1941–1945. Novi Sad, 1997. С. 86, 100; Loncarevic D. Specijalna misija. Beograd, 1991. С. 85, 124–127.

942

Поплавский С.Г. Товарищи в борьбе. М., 1974.

943

Ubiјeni ljudski obziri. Zlocinstva crvenoarmeјaca u Јugoslaviјi. Sarajevo-? 1953 —?. S. 56; ВА, к. 791, бр. 37 — 3.

944

Слуцкий Б. Записки о войне // О других и о себе. М., 2005. С. 72–73.

945

Loncarevic D. Specijalna misija. Beograd, 1991. С. 179.

946

Слуцкий Б. Записки о войне // О других и о себе. М., 2005. С. 63–64.

947

Дискусија на научном скупу // «Борбе са главнином немачке Групе армија «Е» на ибарско-западноморавском правцу у ослобађању Западне Србије 1944. године: зборник радова научног скупа одржаног у Краљеву 26–27. новембра 1986.године», уред. Коча Јончић, Београд-Краљево-Чачак, 1990.

948

Ивановић М. Борбе за ослобођење Чачака 1944. године. Руско-четнички савез. «Последње» слово војне науке. «Братско» и «борбено» садејство. Подмукле и нечасне подвале // Народна армија, 1952, 7. фебруар.

949

Слуцкий Б. Записки о войне // О других и о себе. М., 2005. С. 64.

950

Народы-братья встретились. // Звезда Советов (Армейская газета 57 А). 1944, 22 октября.

951

Petranovic B. Srbiјa u Drugom svetskom ratu 1939–1945. Beograd, 1992. С. 634.

952

Сообщения ТАСС // Звезда Советов (Армейская газета 57 А). 1944, 13 декабря.

953

Черчилль У. Вторая мировая война. М., 1991. Т. 5. С. 488; Лавренов С.Я., Попов И.М. Советский Союз в локальных войнах и конфликтах. М., 2003; Gerolymatos A. Red Acropolis, Black Terror: The Greek Civil War and the Origins of Soviet-American Rivalry. 1943–1949. New York, 2004.

954

Фритцше К. Цель — выжить. Шесть лет за колючей проволокой. Саратов, 2001.

955

Krivokapic B. Bes/konacni Tito (i Krlezine «masne lazi»). Beograd, 2006.

956

АСАНУ, ф. 14950, д. 3. Слободан Борисављевић. «Разговори са Дражом Михаиловићем», записано 14.3.2000.

957

Димитријевић Б., Николић К. Ђенерал Михаиловић. Биографија. Београд, 2004. С. 482–486.

958

История советских органов государственной безопасности//Ред. В.М. Чебриков. М., 1977. С. 483–487.

959

Воробьев Л.И. На югославской земле // Очерки истории российской внешней разведки. М., 1999. Т. 4.

960

Ландер И.И. Негласные войны. История специальных служб 1919–1945, «Балканы во Второй мировой» Кн. 2. Т. 1, Одесса, 2007; Воробьев Л.И. На югославской земле // Очерки истории российской внешней разведки. М., 1999. Т. 4. С. 453.

961

Россов О. Миф о «переодетых энкавэдэшниках»: спецгруппы НКВД в борьбе с бандформированиями в Западной Украине//Великая оболганная война-2. Нам не за что каяться! М., 2008.

962

Димитријевић Б., Николић К. Ђенерал Михаиловић. Биографија. Београд, 2004. С. 482–486.

963

Россия и СССР в войнах XX века: Статистическое исследование. М., 2001. С. 238.

964

Слуцкий Б. Записки о войне // О других и о себе. М., 2005. С. 28–35.

965

Пилетић В. Судбина српског официра. Крагујевац, 2002. С. 109.

966

Михин П.А. «Артиллеристы, Сталин дал приказ!» Мы умирали, чтобы победить. М., 2006. С. 370.

967

Кривицкий А. Русский офицер за рубежом. М., 1946.

968

Иванов С.П. Штаб армейский, штаб фронтовой. М., 1990. С. 434; Роменский А.П. Глазами и сердцем солдата. М., 1979. С. 108; Воронов Н.Н. На службе военной. М., 1963. С. 162–163.

969

Скоморохов Н.М. Боем живет истребитель. М., 1975. С. 189.

970

ЦАМО РФ, ф. 57 А, д. 16, л. 138; пилот Маслов Леонид Захарович, http://www.iremember.ru/content/view/398/51/lang,ru/.

971

Михин П.А. «Артиллеристы, Сталин дал приказ!» Мы умирали, чтобы победить. М., 2006. С. 370; Pavlovic M. Ocevidac Gradanskog rata u Srbiji, Istorija 20. veka, 1/2007. С. 183.

972

ЦАМО РФ, ф. 233 сд, д. 93, л. 174.

973

ЦАМО РФ, ф. 233 сд, д. 93, л. 163.

974

ЦАМО РФ, ф. 431 сп, д. 1, л. 1, «Журнал боевых действий 431 сп».

975

Слуцкий Б. Записки о войне // О других и о себе. М., 2005. С. 28–32.

976

ЦАМО РФ, ф. 4 гвмк, д. 377, «Медицинские донесения корпусного врача», л. 16.

977

ЦАМО РФ, ф. 4 гвмк, д. 377, «Медицинские донесения корпусного врача», л. 15.

978

ЦАМО РФ, ф. 52 сд, д.105, л. 218. ЦАМО РФ, ф. 233 сд, д. 93, л. 182.

979

Шалито А., Савченков И., Рогинский Н., Цыпленков К. Униформа Красной армии. М., 2001. С. 9.

980

Скоморохов Н.М. Боем живет истребитель. М., 1975. С. 122, 183; Липатов П. Униформа Красной армии. Знаки различия, обмундирование, снаряжение сухопутных войск Красной Армии и войск НКВД 1936–1945 гг. М., 2001. С. 41–65.

981

ЦАМО РФ, ф. 233 сд, д. 34, д. 35, д. 93, л. 163, 164, 213.

982

ЦАМО РФ, ф. 52 сд, д. 36, л. 2, 46, 49, 71, 77.

983

ЦАМО РФ, ф. 4 гвмк, д. 164, л. 482.

984

Толубко В.Ф., Барышев Н.И. От Видина до Белграда. Историко-мемуарный очерк о боевых действиях советских танкистов в Белградской операции. М., 1968. С. 20.

985

ЦАМО РФ, ф. 4 гвмк, д. 377, «Медицинские донесения корпусного врача», л. 17, 30.

986

ЦАМО РФ, ф. 46 А, д. 435, л. 31.

987

Dukanov M. Kratka monografija Jasa Tomica: 1334–1978. Jasa Tomic, 1980.

988

ЦАМО РФ, ф. 52 сд, д. 105, л. 189–191.

989

ЦАМО РФ, ф. 4 гвмк, д. 164, л. 26, 101, 496, 516, 716; д. 377, л. 30, 83; ЦАМО РФ, ф. 68 ск, д. 240; ЦАМО РФ, ф. 233 сд, д. 93, л. 171, 174, 181, 182; д. 140, с 182; ЦАМО РФ, ф. 52 сд, д. 35, л. 71, 92; д.36, л. 26, 44.

990

ЦАМО РФ, ф. 4 гвмк, д. 377, л. 32 — 146.

991

ЦАМО РФ, ф. 4 гвмк, д. 164, л. 642, 650.

992

Кривицкий А. Русский офицер за рубежом. М., 1946.

993

ЦАМО РФ, ф. 4 гвмк, д. 164, л. 102.

994

ЦАМО РФ, ф. 52 сд, д. 105, л. 130, 169; ф. 233 сд, д. 93, л. 211.

995

Беддекер Г. Горе побежденным: Беженцы III рейха, 1944–1945. М., 2006; Гофман И. Сталинская война на уничтожение: Планирование, осуществление, документы. М., 2006; Бивор Энтони. Падение Берлина. 1945. М., 2005; Fisch В. Nemmersdorf, Oktober 1944. Was in Ostpreussen tatsachlich geschah. Berlin, 1997; Max Hastings. Armageddon: The Battle for Germany 1945. London, 2004.

996

ЦАМО РФ, ф. 57 А, д. 416 л. 138.

997

AJ, Arhiv J.B.Tita, Kabinet predsednika republike, I — 3 — a (SSSR), k. 170. Poseta drzavno-partijske delegacije SSSR-a na celu sa N.S. Hruscovom 26.5. — 3.6.1955, Informativno-politicki materijal, l.574.

998

Петров И. Неммерсдорф: Между правдой и пропагандой //Великая оболганная война-2. Нам не за что каяться! М., 2008.

999

Слуцкий Б. Записки о войне // О других и о себе. М., 2005. С. 101.

1000

Ubiјeni ljudski obziri. Zlocinstva crvenoarmeјaca u Јugoslaviјi. Sarajevo-? 1953 —?.

1001

Экономический и политический очерк. Югославия // Звезда Советов (газета 57 А). 1944, 4 октября; Маршал Иосип Броз Тито //Звезда Советов (газета 57 А). 1944, 8 октября; Маршал Тито // Вперед за Родину (газета 233 сд). 1944, 3 октября; Народы-братья встретились. // Звезда Советов (газета 57 А). 1944, 22 октября.

1002

Скоморохов Н.М. Боем живет истребитель. М., 1975. С. 203.

1003

Михин П.А. «Артиллеристы, Сталин дал приказ!» Мы умирали, чтобы победить. М., 2006. С. 344.

1004

ЦАМО РФ, ф. 233 сд, д. 91, л. 181.

1005

ЦАМО РФ, ф. 233 сд, д. 34, л. 162–165, л. 219.; д. 35, л. 283.

1006

Paunic Z. Secanja na ratne dane 1941–1945. Novi Sad, 1997. С. 56.

1007

Толубко В.Ф., Барышев Н.И. От Видина до Белграда. Историко-мемуарный очерк о боевых действиях советских танкистов в Белградской операции. М., 1968; Војни музеј, збирка фотографија, несређено.

1008

Михин П.А. «Артиллеристы, Сталин дал приказ!» Мы умирали, чтобы победить. М., 2006. С. 319.

1009

Слуцкий Б. Записки о войне // О других и о себе. М., 2005. С. 62–65.

1010

Слуцкий Б. Записки о войне // О других и о себе. М., 2005. С. 65.

1011

ЦАМО РФ, ф. 4 гвмк, д.164, л. 716; Чхеидзе А.А. Записки дунайского разведчика. М., 1984. С. 89; Краснофлотец Пахомов Игорь Николаевич, http://www.iremember.ru/content/view/448/23/lang.ru/.

1012

ЦАМО РФ, ф. 233 сд, д. 35, л. 283.

1013

ЦАМО РФ, ф. 233 сд, д. 140, л. 203.

1014

Милуновић М. Од немила до недрага. Београд, 1992. С. 52–55.

1015

Михин П.А. «Артиллеристы, Сталин дал приказ!» Мы умирали, чтобы победить. М., 2006. С. 292, 313.

1016

ЦАМО РФ, ф. 233 сд, д. 93, л. 182.

1017

Михин П.А. «Артиллеристы, Сталин дал приказ!» Мы умирали, чтобы победить. М., 2006. С. 300.

1018

Скоморохов Н.М. Боем живет истребитель. М., 1975. С. 201.

1019

Мальцев О. Югославская трагедия. М., 1952.

1020

Красноармеец Кожин Юрий Алексеевич (http://www.iremember.ru/content/view/38/8/1/1/lang,ru/).

1021

Слуцкий Б. Записки о войне // О других и о себе. М., 2005. С. 64–74.

1022

Маевский В. Взаимоотношения России и Сербии. Нью-Йорк, 1966. Т. 1; Москва — Србија, Београд — Русија, Том 1. Друштвене и политичке везе XVI–XVIII век. Београд — М., 2009.

1023

Рутам Џ. Пуцањ у празно. Београд, 2004. С. 233.

1024

Йованович М. Русская эмиграция на Балканах 1920–1940. М., 2005. С. 199–220.

1025

Милуновић М. Од немила до недрага. Београд, 1992. С. 29; ИАБ, ф. BdS, br. J-408, H-315, H-221, D-252.

1026

Трбић В. Мемоари. Београд, 1996. Књ.II. С. 188–189; Paunic Z. Secanja na ratne dane 1941–1945. Novi Sad, 1997; Дедијер В. Јосип Броз Тито, прилози за биографију. Београд, 1955. С. 240; Perisic M. Od Staljina ka Sartru: formiranje jugoslovenske inteligencije na evropskim univerzitetima 1945–1958. Beograd, 2008

1027

Маринковић А. Све је било могуће у оне дане… Сећање на септемар 1944 // Записи из добровољачке борбе. Минхен, 1955.

1028

Бајт А. Берманов досије. Београд, 2006. С. 1045–1048.

1029

Loncarevic D. Specijalna misija. Beograd, 1991; Paunic Z. Secanja na ratne dane 1941–1945. Novi Sad, 1991.

1030

Милуновић М. Од немила до недрага. Београд, 1992. С. 51. Пилетић В. Судбина српског официра. Крагујевац, 2002. С. 108–109.

1031

Ubiјeni ljudski obziri. Zlocinstva crvenoarmeјaca u Јugoslaviјi. Sarajevo-? 1953 —?. S. 37–38.

1032

ЦАМО РФ, ф. 52 сд, д. 105, л. 191.

1033

Слуцкий Б. Записки о войне // О других и о себе. М., 2005. С. 67.

1034

ЦАМО РФ, ф. 52 сд, д. 36, л. 51, 60.

1035

ЦАМО РФ, ф. 233 сд, д. 140, л. 164, 193, 195.

1036

ЦАМО РФ, ф. 52 сд, д. 105, л. 130, 169.

1037

ЦАМО РФ, ф. 233 сд, д. 93, л. 211.

1038

ЦАМО РФ, ф. 52 сд, д. 105, л. 196.

1039

ЦАМО РФ, ф. 233 сд, д. 140, л. 219, 226.

1040

Слуцкий Б. Записки о войне // О других и о себе. М., 2005. С. 62.

1041

Ђилас М. Разговори са Стаљином. Београд, 1962; Слуцкий Б. Записки о войне // О других и о себе. М., 2005. С. 74.

1042

Dilas M. Revolucionarni rat. Beograd, 1990, s. 408.

1043

Домазетовић В. Револуција у Црној Гори и њени узроци. Београд, 1944.

1044

Слуцкий Б. Записки о войне // О других и о себе. М., 2005. С. 74–75.

1045

Popovic N. Jugoslovensko-sovjetski odnosi u Drugom svetskom ratu (1941–1945). Beograd, 1988. S. 187–231.

1046

Слуцкий Б. Записки о войне // О других и о себе. М., 2005. С. 75.

1047

Лобачев Ђ. Кад се Волга уливала у Саву. Београд, 1997. С. 123–124.

1048

Cvetkovic S. Izmedu srpa i cekica: represija u Srbiji 1944–1953. Beograd, 2006.

1049

Manojlovic O. Siroka strana moja rodnaja. Spomenici sovjetskim vojnicima podizani u Srbiji 1944–1954 // Tokovi istorije. 2005, № 1–2.

1050

Ristovic M. Nemacki novi poredak i Jugoistocna Evropa: 1940/41 — 1944/45: planovi o buducnosti i praksi. Beograd, 1991. S. 248.

1051

Srbi u ratnom dnevniku Vermahta. prer. Zivkovic N. Beograd, 2003. S. 54–55, 141.

1052

Gardner H.H.Guerrilla and Counterguerrilla Warfare in Greece. 1941–1945. Fort Bragg (N.C.), 1962. P. 202–213.

1053

Kousoulas D.G.Revolution and Defeat: The Story of the Greek Communist Party. London, 1965;Close D. The Greek civil war, 1943–1950: studies of polarization. London-New York, 1993.

1054

Воробьев Л.И. На югославской земле // Очерки истории российской внешней разведки. М., 1999. T. 4. C. 452.

Вход
Поиск по сайту
Ищем:
Календарь
Навигация