Книга Жизнь Фридриха Ницше, страница 111. Автор книги Сью Придо

Разделитель для чтения книг в онлайн библиотеке

Онлайн книга «Жизнь Фридриха Ницше»

Cтраница 111

2. Вильгельм Рошер (1845–1923), соученик Ницше.

3. Евдокия – поэт, дочь афинского философа Леонтия. Отказалась от язычества, чтобы выйти замуж за византийского императора Феодосия в 421 году.

4. Autobiographical fragment, 1868/9.

5. Rückblick auf meine zwei Leipziger Jahre (цит. по: R. J. Hollingdale. Nietzsche, the Man and His Philosophy. P. 36).

6. «Казус Вагнер», 10 (The Case of Wagner. Section 10).

7. «Ecce Homo». «Почему я так умен», 6 (Ecce Homo. Why I am so Clever. Section 6).

8. См.: Michael Tanner. Nietzsche, a Very Short Introduction. Oxford University Press, 2000. P. 23.

9. «Ecce Homo». «Почему я так умен», 6 (Ecce Homo. Why I am so Clever. Section 6).

10. Письмо Эрвину Роде, 20 ноября 1868 года.

11. Отец – Карл Людвиг Ницше (1813–1849), мать – Франциска Элер (1826–1897).

12. Friedrich Nietzsche. Jugendschriften. Hans Joachim Mette et al. (ed.), 5 vols. Walter de Gruyter and Deutscher Taschenbuch Verlag, 1994. Vol. I. P. 4–5.

13. Jugendschriften. Vol. I. P. 6–7. Два слегка отличающихся рассказа Ницше об этом пророческом сне (см.: Krell and Bates. The Good European. P. 16–17, footnote 2) дали повод для различных предположений. Ницше утверждает, что события происходили в конце 1850 года, но, вероятно, это был март 1850 года. Путаница усугубляется датой смерти Йозефа, выбитой на могиле: «Родился 27 февраля 1848 года, умер 4 января 1850 года», хотя, согласно приходским книгам, Йозеф умер через несколько дней после своего второго дня рождения, то есть, очевидно, в марте. Это согласуется с временем сна Ницше.

14. Пауль Юлиус Мебиус (1853–1907) – невропатолог, практиковавший в Лейпциге и много публиковавшийся. Его имя носят синдром Мебиуса – редкий типа паралича лицевых нервов – и синдром Лейдена – Мебиуса – мышечная дистрофия области таза.

15. Richard Schain. The Legend of Nietzsche’s Syphilis. Greenwood Press, 2001. P. 2–4.

16. Jugendschriften. Vol. I. P. 7.

17. Элизабет Ницше цит. по: Elisabeth Förster-Nietzsche. The Life of Nietzsche. 1912. Vol. I. P. 27.

18. Förster-Nietzsche. The Life of Nietzsche. Vol. I. P. 22–23.

19. Ibid. P. 24.

20. Jugendschriften. Vol. I. P. 8.

21. Aus meinem Leben (краткая автобиографическая заметка о 1844–1863 годах, цит. по: Keith Ansell Pearson and Duncan Large. The Nietzsche Reader. Blackwell, 2006. P. 18–21).

22. Ibid.

23. Förster-Nietzsche. The Life of Nietzsche. Vol. I. P. 40.

24. «Ecce Homo». «Почему я так мудр», 5 (Ecce Homo. Why I am so Wise. Section 5).

25. Aus meinem Leben.

26. Sämtliche Werke, Kritische Studienausgabe. Vol. XI. P. 253. Ницше снова упоминает эту работу в конце своей писательской карьеры – в 1887 году, в третьей части предисловия «К генеалогии морали».

2. Наши немецкие Афины

1. Письмо Вильгельму Пиндеру, середина февраля 1859 года.

2. Филипп Шварцерд (1497–1560), главный помощник Лютера в переводе Ветхого Завета на немецкий, более известный под эллинизированным псевдонимом Меланхтон.

3. Карл Вильгельм фон Гумбольдт (1767–1835).

4. Karl Wilhelm von Humboldt. Gesammelte Schriften: Ausgabe der Prussischen Akademie der Wissenschaften. Vol. II. P. 117.

5. Автобиографический фрагмент, 1868–1869 (Autobiographical fragment, 1868/9).

6. Anne Louise Germaine de Staёl. Germany, 1813. Vol. I. Saxony.

7. Письмо Вильгельму Пиндеру, апрель 1859 года.

8. Дневник, 18 августа 1859 года. Цит. по: Krell and Bates. The Good European. P. 23.

9. Sander L. Gilman (ed.). Conversations with Nietzsche. Oxford University Press, 1987. P. 15.

10. Этим учителем, вероятно, был профессор Коберштейн.

11. «Письмо другу…», 19 октября 1861 года (Letter to my friend… 19 October 1861).

12. Friedrich Hölderlin. Hyperion // The Peacock and The Buffalo. The Poetry of Nietzsche. Continuum Books, 2010. P. 34.

13. Empedocles. Fragment 38 and 62.

14. Письмо Раймунду Гранье, 28 июля 1862 года.

15. Krell and Bates. The Good European. P. 26.

16. Автобиографический фрагмент, 1868–1869 (Autobiographical fragment, 1868/9).

17. Древнеримский автор Тацит (ок. 55–116) оставил первое описание Германии в труде «Германия».

18. Автобиографический фрагмент, 1868–1869 (Autobiographical fragment, 1868/9).

19. Elisabeth Förster-Nietzsche. The Life of Nietzsche. Vol. I. P. 117.

20. Автобиографический фрагмент, 1868–1869 (Autobiographical fragment, 1868/9).

3. Будь, каков есть

1. Förster-Nietzsche. The Life of Nietzsche. Vol. I. P. 144.

2. Ibid. P. 143–144.

3. Gilman (ed.). Conversations with Nietzsche. P. 20.

4. Chambers’ Encyclopedia, 1895. Vol. IV. P. 433.

5. Письмо Ницше к Элизабет, 11 июня 1865 года.

6. Письмо Карлу фон Герсдорфу, Наумбург, 7 апреля 1866 года.

7. Речь идет о Генрихе Штеренберге, соученике Ницше по Лейпцигскому университету. См.: Gilman (ed.). Conversations with Nietzsche. P. 29.

8. Pythian Odes, 2:73.

9. Письмо Эрвину Роде, Наумбург, 3 ноября 1867 года.

10. Письмо Якобу Буркхардту, 6 января 1889 года.

11. Карл Бернулли цит. по: Hollingdale. Nietzsche, the Man and His Philosophy. P. 48.

12. Gilman (ed.). Conversations with Nietzsche. P. 62.

13. Письмо Карлу фон Герсдорфу, август 1866 года.

14. Письмо Эрвину Роде, февраль 1870 года.

15. Письмо Рихарда Вагнера Францу Листу, 15 января 1854 года. Цит. по: Barry Millington. Richard Wagner, The Sorcerer of Bayreuth. Thames and Hudson, 2013. P. 144.

16. Цит. по: Immanuel Kant. Critique of Judgement, 1790. Oxford University Press, 1928. P. 28.

17. Весьма вероятно, что призраку Риги мы обязаны некоторым сверхъестественным элементам в вагнеровском «Кольце»: это радужный мост, ведущий в Вальхаллу – дом богов; пара угрожающих гигантов, которые видны сквозь туман в окнах Вальхаллы, а также сценическая ремарка из «Золота Рейна»: «Облако внезапно уходит вверх, становятся видны Доннер и Фро. От их ног к замку через долину протянулся ослепительно сияющий радужный мост, блистающий в лучах закатного солнца».

Вход
Поиск по сайту
Ищем:
Календарь
Навигация